Mogu li zaboraviti detinjstvo?
Ulice kojima sam hodala,
dvorište u kome sam se igrala?
Mogu li zaboraviti škole
u kojima sam slova sricala,
sticala znanje i čitala, čitala..?
Mogu li zaboraviti taj carski grad,
Šadrvan, kameni most…?
I ranu mladost,
šetnje pored Bistrice,
pogled na dostojanstvenu drevnu Kaljaju,
zelenilo, vazduh oplemenjen
svežinom reke i lepotom kamena,
Mogu li?
Zar da nikad više ne ugledam
Svete Arhangele i Sveti Spas
i čudesnu crkvu Ljevišku?
Da koracima detinjstva i mladosti
ne hodam ponovo?
Hoće li braniti i mojim snovima
da se razmahnu i polete
ka tebi, voljeni grade moj?
Svetlana Janković Mitić: Moj zavičaj su oteli – Lament Prizrenu
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Svetlana Mitić
Rođena 1955. godine u Beogradu. Po struci je profesor književnosti, a nakon odlaska u penziju se intenzivno bavi književnim stvaralaštvom. Osim pisanja priča i pesama za decu i odrasle, piše recenzije i urednik više izdanja drugih autora. Saradnica je izdavačke kuće ,,Glas Srbije" i el. časopisa ,,Pokazivač". Njena "Pesma za Aleksu" protiv nasilja u školama, izazvala je veliku pažnju šire javnosti i štampe. Zastupljena je u mnogim zbornicima savremene srpske poezije. Autor je sledećih knjiga: Zbirke pesama ,,Hirošima na Balkanu" (2019), Prikaza - ,,Čuvene žene očima pesnika i druge impresije"(2020), Zbirke pripovedaka za decu starijeg uzrasta ,, Avanture iz paralelnih svetova i druge priče" (2022) i knjige - diptih ,,Anica Doldura i druge priče" / ,,Trag u vremenu" ( 2024). Živi u Beogradu.
