Deci iz mešovitih brakova bivše nam domovine – Jugoslavije
A šta da se radi ptiću moj,
kad ti na samom rođenju
sasekoše krila?!
Pogrešnim vaspitanjem,
pogrešnim imenom,
pogrešnom sredinom…
Tad politika i sukobi
nadvladaju čovekoljublje,
razum, prijateljstvo i mir!
Pa si onda, bez krivice kriv
jer nisi ničiji, pa zbog toga ni svoj.
Celoga života plaćaš cehove tuđe…
Slepci u duši neće da vide
u tebi bezbroj patnji roj,
još bi da dodaju – da sebi ulepšaju pir,
nad nedužnim što izbora nema!
Treba li pljunuti na korene svoje?!
Odreći se svega, preskupa je cena!
Gnezdo si svio ipak na vetrometini života,
čuvaš ga ljubavlju, pažnjom,
čak i suzom kojom.
Ma, šta te briga šta neljudi misle
reči su reči, a dela su dela!
Na kraju, svako od nas neki beleg nosi,
neko na čelu, a ti u duši
– ne daj svakome da te ruši!
Autor: Svetlana Janković Mitić
