Skinu sa sebe
kraljevske halje
napisa roditeljima
da mora dalje,
Do Svete gore,
do Manastira,
da pronađe
šta je prava vera.
Ne pokoleba ga
ni očeva pretnja,
ni majčina suza i strepnja.
Zamonaši se
u Ruskom manastiru
dragome Bogu na volju.
U postu i molitvi
je provodio dane
čitao uz sveću
dok novi dan ne svane.
Želeo je
Znanje da deli
ljudima svim
i bogatim i siromašnim.
Neverni,
da vernici postanu
Verni od vere
da ne odustanu.
Narode razne
i njihove vere upoznavao
slogu gradio,
prijateljstvo učvršćivao
Učio ljude
da prozore prave,
Kako da poste,
slavu da slave,
jutrom da porane
posao jedan za drugim da nižu
i radom sopstvenim
do uspeha stižu.
Da bolesne ne kamenuju
i ružne reči im ne govore
već da im grade bolnice
i za zdravlje svih ljudi
da se bore.
Mudrost njegova i vera velika
pomogli su mu da samostalnost dobi Crkve srpska.
Uz pomoć oca Simeona
pozdraviše ga Hilandarska zvona.
Škole poče da gradi
srpski narod da se opismeni
da znanje bude njegov mač sveti
kojim će pobedu nad bolešću,
Neznanjem i ratom izvojevati.
Kud god je nogom kročio
njegove reči, narod je u legende sročio.
I kad su njegove mošti osvajači zapalili
srpski narod nisu uplašili.
Savin duh danas opominje
da čuvamo veru i znanje
istoriju, jezik i običaje
kao najveće svetinje.
