Možda nećete verovati da postoji. Možda ćete početi da brbljate o tome kako u svemiru nema života i kako je uopšte mogao da dođe. Možda. Ako ste odrasla osoba. Ali, deci bi bilo dovoljno što znaju da voli ovce, da ima ružu i voli zalaske sunca.
Prvo, moram reći da ne volim da pišem o odraslima, ali teška srca uradiću to. Jedina dobra stvar u ovome jesu deca. Zapravo,deca su jedina dobra stvar na celom svetu,u celom svemiru. Deca su neiskvarena, to je stvar koja ih čini posebnima. Vide samo srcem i misle i na druge,za razliku od odraslih, koji misle samo na sebe i na brojeve. Za njih brojevi vrede više od prijateljstva i ljubavi. Pitam se zašto li se čovek sa asteroida, koji se nalazi blizu asteroida B-612, bavio samo prebrojavanjem zvezda . Šta će mu kada ne može da ih podeli?! Ne znam. Zaboravio je. Jer stvar nije u odrastanju, već u zaboravljanju.
Pokušajte da se setite svog detinjstva. Korak po korak postaćete sve bezbrižniji, bolji,ponovo ćete progledati srcem. Ali,ne zaboravite, treba vam prijatelj. Ni pisac ne bi ponovo u srcu postao dete da nije bilo Malog Princa, malog, iskrenog, pomalo dosadnog plavokosog dečaka sa asteroida B-612. On je na svet gledao kao dete. Nije shvatao svet odraslih i mislio je za njih da su veoma čudne. On bi, ono što bi tražio moga naći u jednoj ruži. Ljudi uzgajaju na hiljade ruža, a ono što traže mogli bi naći u jednoj kapi vode. A pisac, on je progledao tek kada je naišao na Malog Princa. Do tada je mislio samo na sebe, na svoj avion i kvar. U početku nije baš hteo da odgovara na dečakova pitanja, ali, kad ga je Mali Princ pripitomio, bilo je drugačije. Ljudi koji su u srcu dece su posebni. Ja ih vidim kao rubine, neuništive i retke dragulje. Da, rubini, jer su crveni i podsećaju me na radost, na srce.
Mislim da je bolje biti dete. Ako to niste, pokušajte da pronađete Malog Prica. Prenesite mu pozdrave i nemojte se bojati rastanka. Jer, kada malo bolje oslušnete zvezde, moći ćete da čujete njegov smeh.
Autorka: Mila Spasić VII4
Mentorka: Ivana Cekić
Izvor: Blacksheep.rs
