Jedna knjižica koju sam nekako normalno zatekao u svojoj kući kao desetogodišnji dečkć i
dalje mi deluje kao vrlo zgodan i interesantan priručnik – Jedan od izazova za njeno predstavljanje dolazi i od sledećih par činjenica: pored svega i svačega što se pominje na Internetu, ona je baš od onih izdanja o kojem još ne zatekoh priču ni u jednom onlajn izvoru, kao ni o njenom autoru, dr Bilimoviću! (neki ovlašni trag se može zateći na stranici „kupindo“, kao nešto što je bilo nuđeno na prodaju, pa je sad arhivirano, itd. ) Zatim, knjiga je izdata u Beogradu u poslednjoj godini okupacije Srbije tokom II svetskog rata (obratite pažnju na priloženu oznaku o datumu odobrenja tehničkih uslova u tu svrhu!) Naravno, nije neka ekskluziva da se otkrije i nešto što je tih burnih i nemilih dana normalno izdavano u štampi, ali ipak je doživljaj kad nam dopadne pod ruku nešto što je i tada tako strpljivo i uredno priređeno, i relativno neopterećeno objektivnom situacijom… Kuriozno je i što se nekako gubi trag bitnim elementima tog dela i oko dela… Gubi se pojam o autorskim pravima, osećaj o regularnoj pripadnosti određenom kulturnom nasleđu, o kontinuitetu te delatnosti i tog pravnog lica – jednostavno, izdato u redakciji preduzeća „Jugoistok“ a.d. – relativno neutralan naziv, koji se otprilike i uklapa (pod ovim ili sličnim nazivom) u strateški i izdavačko-propagandni spreg koji je okupator formirao na tom području. Takoreći, sama knjižica se javlja kao neka iskra prosvećivanja i kulture življenja u to vreme opterećeno golim preživljavanjem, i kao iskra u nekoj zoni sumraka koja neće previše udovoljiti našu radoznalost o autoru, o uslovima njenog nastanka i dr.
U pitanju je knjiga džepnog formata jednostavno nazvana „Vitamini“, koju potpisuje dr Arsen Bilimović. Šta pak o autoru
znamo, šta bismo mogli naslutiti? Na osnovu trenutno raspoloživih onlajn izvora (tok ne počnemo da kopamo po nekim starim
arhivama), skoro ništa. Ako to nešto znači, jedan od poznatih učenjaka je bio prof. Anton Bilimović (1879 – 1970), rođen u Žitomiru, Ukrajina, kasnije univerzitetski profesor matematike i mehanike u Beogradu, gde je i okončao svoj dugi život. Eto, možemo nagađati da se radi o bliskom srodstvu, ali istraživanje tek predstoji.
Knjiga sadrži dosta pedantnih stručnih objašnjenja i izraza, ali je pisana pristupačnim, sugestivnim i pitkim jezikom, a sadrži i nekoliko solidno realističnih ilustracija za koje ovde nije naznačeno ko im je autor. Iako su prirodne nauka otada znatno uznapredovale, meni lično ni danas ne deluje baš prevaziđeno sa svojim opštim savetima o ishrani o namirnicama, i sa raspoloživim predstavljanjem vitamina: A (osnovni i karotin), B1, B2, B3 ( – antipelagrični, niacin… pri čemu se u ovom izdanju favorizuje naziv nikotinska kiselina), C, D, E i H. To je, dakle, ono što se manje-više i danas zna, samo bi se moglo dopuniti sa još nešto materijala o vitaminima iz grupe B (npr. B6 i B12 ) i grupe K (1 i 2). Rekoh, uzevši u obzir opštu borbu za opstanak u to vreme, pored nužnih uzgrednih napomena kako je u nekim vremenima (i mirnodopskim) teško snaći se za zadovoljavajuću i kvalitetnu ishranu, knjiga ne deluje mnogo opterećena ratnom stvarnošću – u nekom krugu kazivanja, kao da predstavljanja malo utočište, izlazak iz nevesele zbilje, kao što se inače često i poseže za knjigom, a ipak je savetnik, priručnik koji treba da koristi stvarnom životu, da ga poboljša i nadogradi. (Obratite pažnju, kad je u pitanju podmirivanje potreba za vitaminom E, kakva je, prema mišljenju autora/ priređivača, predispozicija plodnosti kad se koristi dovoljno kukuruza, crnog hleba i dovoljno kupusa, a kakva ako se ograničimo na proizvode od belog brašna!)
– NASTAVIĆE SE –