Maja Cvetković Sotirov, književnica, po obrazovanju je profesorica srpskog jezika i književnosti (osnovne i master studije srpskog jezika i književnosti je završila u Nišu). Do sada je objavila četiri (štampane) knjige: „Francuska avantura”, „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“, „Dečak i vila“, „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli“ i nekoliko elektornskih priča koje se mogu naći na različitim sajtovima u vezi sa dečjom književnošću: „Sneguročka i srce od pahulje“, „Devojčica koja je upoznala Pinokija“, „Knjiga slepljenih korica“, „Vila i kofer“.
Dobitnica je nagrade „Lukijan Mušicki“ (za knjigu „Dječak i vila“), nagrade Udruženja crnogorskih pisaca za djecu i mlade (za knjigu „Francuska avantura“), a posebno je značajna prestižna nagrada Tesla Science Foundation USA (za knjigu „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli“ ) i Tesline naučne fondacije Srbije, koju je dobila 14. januara (u Njujorku u hotelu „Njujorker“ gdje je Nikola Tesla živio i radio do svoje smrti), na Konferenciji organizovanoj u Teslinu čast.
Član je Udruženja književnika Srbije.
Djetinjstvo i knjiga. Šta ste najviše voljeli da čitate kao dijete?
Detinjstva se sećam sa radošću, iako sam imala prezaposlene roditelje. Vreme provedeno u bakinoj i dekinoj kući sa sestrom od tetke bio je za mene blagoslov. Deka je zaslužan za ljubav prema knjigama, a posebno prema velikom Tesli. Nikada nije izostala priča za laku noć. Moja prva knjiga je bila „Bukvar“, a potom „Pčelica Maja“ i „Najlepše bajke na svetu“. Veoma rano sam počela da čitam, ali toplina sa kojom je deka pričao priče – bila je presudna. I danas verujem da se ljubav porodice oplemenjuje kroz knjigu, zajedničko čitanje.
Koji su Vaši motivi da stvarate književnost za djecu?
Kao profesor književnosti imala sam priliku da radim sa različitim generacijama dece, koja dolaze iz najrazličitih porodica. Posmatrala sam kako se pretvaraju u najdivnija bića uz reči ohrabrenja i podrške, čak i deca koja odrastaju u najtežim uslovima. Ohrabrenje je potrebno svakom od nas – moje knjige su tu da kažu deci: „Nema odustajanja“.
Osim ohrabrenja, veoma je važno učenje i građenje istraživačkog duha. Moja knjiga „Francuska avantura“ (radni naslov „Blez Paskal i čarobna vremenska mašina“) nastajala je dok sam sa porodicom živela u Francuskoj, tada sam imala priliku da razumem koliko dete može da nauči kroz bajku ili bajkovitu priču… Naš sin, suprug i ja otkrili smo jedan potpuno novi način usvajanja znanja istorije, kulture i nauke – biblioteke i muzeje smo utkali u bajkovitu priču o prvom kalkulatoru (digitronu) čuvenog naučnika Paskala, rođenog u francuskom gradu, gde smo mi tada živeli.
Zahvaljujući deci, ljubavi prema deci, ali i detetu koje sam nekada bila, rođeno je i moje stvaralaštvo.
Da li biste, i zašto, odraslima preporučili da čitaju više literaturu koja je namjenjena djeci i mladima?
Svako od nas nosi dete u sebi, dete koje smo nekada bili – a svako detinjstvo nije bilo srećno. Sa našom decom i decom iz naše okoline imamo mogućnost da iznova izgradimo ono što nije valjano izgrađeno, dok smo odrastali… I knjige su tu da nam na tom putu novogradnje pomognu, da nas zaštite, da razumemo zašto je važno da nastavimo i kada gubimo i kada dobijamo. U mojoj knjizi „Dečak i vila“ moj junak želi da odraste što pre, i na putu odrastanja (pomoću vilinskog ugovora) on, u stvari, zaceljuje svoje rane, ali i rane svojih roditelja: „Najveće dobro koje odrasli mogu učiniti za decu jeste da bezgranično veruju u njih. Kada deca nauče kako se veruje, nikada neće posumnjati u sebe.“
Dakle, moje knjige su zagrljaj, razumevanje, učenje, istraživanje i pripadaju svim generacijama.
Po uspjehu koji ostvarujete svojim knjigama reklo bi se da ste ušli u tajnu kako stvoriti dobru knjigu.
Postoji mnogo dobrih knjiga, mnogo je i dobrih pisaca oko nas. Međutim, neke knjige imaju tu sreću da postanu čitanije, ali je važno biti svestan kvaliteta drugih i poštovati tuđ rad i trud.
Istakla bih da nijedna moja knjiga nije nastala zato što sam odlučno sela za radni sto i kompjuter i primorala sebe da pišem. Svaka knjiga nastajala je u mojim značajnim životnim trenucima. Iako imam 43 godine, život mi je poklonio ogromne lekcije – a ljudi saosećaju i misle, kada dožive velike uspone i padove. Sigurna sam da su mom stvaralaštvu podjednako doprinele godine neprestanog obrazovanja, životnih lekcija, ali i ogromne ljubavi koju delim sa najmilijima.
Knjigom o djetinjstvu Nikole Tesle, izazvali ste ogromno interesovanje u zemlji i inostranstvu, ali i čitalačke publike iz cijelog svijeta.
Knjiga je Majina dečja radoznalost koju je probudio davno deka Miodrag neobičnim pričama o Tesli. Bila sam impresionirana posebnom Teslinom tehnikom hvatanja žaba, oduševljena dečakom Teslom koji od gundelja pravi mašinu, njegovim postavljanjem točkova na rekama detinjstva… U jednom momentu sam pokušala da napravim Teslin točak i postavim ga u bakinu baštu – tom prilikom sam uništila bakine mukotrpno negovane lale. Ta radoznalost je preneta i na knjigu „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli“. Verujem da su čitaoci prepoznali iskrenost i žar kojim sam pristupila.
Knjiga je veoma čitana u zemlji, regionu, a čita je i naša dijaspora. Takođe, knjiga je prevedena na engleski jezik. Prevodilac je Jelena Vitezović, a lektor Kris Priket. Jedrenjak je zapolovio preko okeana, interesovanje je veliko, nadamo se najboljem.
Dobili ste i prestžnu nagradu Tesla Science Foundation USA. Kakav je osjećaj dobiti jedno tako lijepo i vrijedno priznanje?
Tesla Sciense Foundation USA je posvećena liku i delu Nikole Tesle i okuplja ljude iz celog sveta, kao i naše sjajne ljude i stručnjake Tesline naučne fondacije Srbije. Mojim saradnicima i meni je ovo neverovatan podstrek da nastavimo dalje – u duhu Tesle, u duhu Tesla Spirit Award-a. Ešli Redfern, izvršna direktorka Tesline naučne fondacije, uručila je nagradu mom suprugu Srđanu nakon prezentacije knjige i mog video-intervjua u konferencijskoj sali Njujorkera. Neopisiva je čast naći se među izuzetnim ljudima, stručnjacima i poštovaocima Teslinog lika dela.
Možete li nam reći nešto o saradnicima koji su na neki način učestvovali u ovom projektu koji se tiče promovisanja lika i djela genijalnog srpskog naučnika, Nikole Tesle?
Sklopiti knjigu o Tesli je zahtevan i mukotrpan posao, ali sa mnogo zadovoljstva i divnih emocija. Nakon mog dugogodišnjeg istraživanja, i završene prve verzije bajkovite priče o Tesli, započeo je zajednički istraživački rad sa ilustratorom Vladimirom Mančićem. Nije jednostavno predstaviti istorijska mesta i realne događaje, istorijske ličnosti, realne i izmišljene likove, ali smo se posvetili tome sa radošću: Svetski sajam u Parizu 1889, Svetski sajam u Čikagu 1893, Teslino Kolumbovo jaje, Smiljan, Teslini roditelji – posebno ilustrovan lik majke Đuke, Njujork i Teslina laboratorija. Tu je i ilustracija neobičnog nesvakidašnjeg junaka dečje književnosti: robovilan Viloid koji je nastao robotizacijom vilenjaka, hologram Tesle, realni istorijski lik Tesle… Nakon dugog rada, uključili su se recenzenti iz sfere dečje književnosti, filologije, književne kritike i naravno, stručnjaci u vezi sa Teslinom biografijom: prof. dr Milutin Đuričković, Jelena Vitezović, Milica Milenković i Milovan Matić. Lektori: dr Saša Čorboloković i Milica Milenković i urednici iz Instituta za dečju književnost i Umetničkog izdavaštva „Luka buks“. Zatim kvalitetna štamparija, IT-stručnjaci, a da bismo dostojansveno predstavili knjigu u Njujorku, bilo je neophodno snimiti video-intervju: režiju potpisuje Aleksandar Ćirić, a dizajn i animaciju ilustracija Nenad Karapandžić, producent je Srđan Sotirov.
Sigurna sam da niko ne uspeva sam, za svaki uspeh je neophodna podrška porodice, podrška saradnika, čak i kada se projekat završi, počinje saradnja sa novinarima i ljudima koji razumeju i podržavaju naporan rad i trud. Zahvaljujem se svima ovom prilikom, posebno čitaocima. Zajedničkim snagama udahnuli uspešnu plovidbu knjizi „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli“.
Koliko Vam je bilo važno da priča o Nikoli Tesli bude i vizuelno ispričana i kako ste se odlučili kome ćete dati povjerenje da Vam ilustruje knjigu?
Vladimir Mančić je ilustrator koji je radio u Beogradu, Novom Sadu, radio je na zanimljivim animacijama i ilustracijama o kojima će možda on jednog dana i govoriti pred publikom. Vladimir je veoma skroman i voli tišinu. Danas živi u bajkovitom krakjoliku pored Nišave, prelepoj kući sa ogromnim prozorima uprtim u zelenilo i reku i stvara nove junake. Naše porodice su se upoznale pre nekoliko godina i tako je počela i saradnja. Knjige na kojima smo sarađivali upile su porodičnu atmosferu i sjajnu energiju naših najmilijih.
Za stvaranje knjige nekad je potrebno dosta istraživanja. Šta je najuzbudljivije kod istraživanja?
Najuzbudljiviji deo stvaranja knjige jeste proces istraživanja, tada istražujete tematiku, ali i sebe, ljude sa kojima radite. Neprocenjivo!
Šta je za Vas talenat?
Životni dar, dar univerzuma koji nikome nije poklonjen slučajno i nikako za ličnu korist. Dar je blagoslov koji bi trebalo nesebično podeliti sa okolinom, svetom, u svrhu boljeg života svih ljudi, posebno dece… Baš kao što je Tesla svoj dar poklonio svetu.
Dobili ste nagradu „Lukijan Mušicki“ (za knjigu „Dječak i vila“) i nagradu Udruženja crnogorskih pisaca za djecu i mlade (za knjigu „Francuska avantura“).
Veoma značajan momenat za moj stvaralački poduhvat. Poseban vetar koji mi je dao snagu da sa izuzetnim sradnicima nastavim nesebično ka novim izazovima. Neizmerno sam zahvalna.
Vaša knjiga „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ bavi se sve aktuelinijim pitanjem –pitanjem ekologije. Recite nam nešto o toj knjizi?
Želja da objasnim deci zašto je priroda važna odvela je moju knjigu „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ u predškolske ustanove, bila je deo intrenog projekta u zabavištu generacije mog sina i vaspitačice Smilje. Deca su sjajno prihvatila priču, a potom su junaci pčelica Vesna, zmaj Zmajko i vila Nivila ušli i u škole u okviru zanimljivih projekata – knjiga je i na listi „Čitalića“. Na pitak način, sa mnogo dramskih elemenata, knjiga „Dečak koji nije želeo da posadi drvo“ prikazuje šta će biti sa svetom ukoliko ne posadimo drvo, tačnije ne brinemo o prirodi. Tokom čitanja saznaćemo šta se dešava u svetu kada se voda pije samo određenim danima, kako izgleda svet bez pčela i kako beba-kit pokušava da spasi svoju mamu koja je progutala ogromnu kesu. Poučna bajka za sve generacije…
Čitate li biografije i autobiografije poznatih pisaca? Imate li omiljenu?
Neprestano čitam otkad znam za sebe. Ne bih da izdvajam nijednog pisca, naučnika, biografa – studirajući književnost naučila sam koliko je energije i elana potrebno da uloži stvaralac u jedno delo.
Volim da istražujem i onda, na kraju (nekih od) knjiga (koje su nastale iz mog pera) napišem spisak literature u znak poštovanja onih koji su me dodatno inspirisali. Trenutno istražujem biografiju poznatog srpskog pisca, koji je krajem 19. veka voleo da svraća u kafanu Srđanovog čukundede (Srđan je moj suprug), ali ne da bi pio vino, već da bi pojeo jedan zanimljiv starinski kolač. Ne otkrivam ime pisca, jer bih volela da to bude iznenađenje.
Omiljeni srpski pisac.
Kao student srpskog jezika i književnosti naučila sam da poštujem i volim sve naše pisce. To su ljudi koji su utkali (tkaju mnogi i danas) kulturne niti u život naše zemlje i sveta.
Neka poruka za čitaoce intervjua.
Moto knjige „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Teseli“ jeste „Kada detinjstvo odraste, vaspitanje se pretvara u životni put“, i u to ime molim sve nas: Ne zaboravimo da volimo decu, ne ostavljajmo svet nevoljenima!
Zahvaljujem na promišljenim pitanjima. Srdačno pozdravljam Vaše čitaoce i Vas, draga Snežana.
Razgovarala: Snežana R. Radulović
Izvor: Slovoslovlje
