Igrajući šah,
Izgubila sam krunu bele kraljice.
Umorni pioni prekrivaju mi lice velom.
Konjanik je moj princ na belom konju koji mi se smeši na drugom tlu.
Izgubivši bitku, naučila sam da slušam galop konja.
Plešem uz muziku njihove grive u tamnici očekujući konjanika sa drugog kopna.
Rešetke su mi sestre.
Hladne.
Prstima ih dodirujem.
Voleći svetlost, nude mi oslobađanje.
Igrajući šah, moj život postaje bajka.
Sama, na podu tamnice, čekanjem brojim dane do svitanja.
Čekajući tebe, postajem marioneta vremena.
Da te volim, čitaju noći sa usana.
Ti tražiš princezu za ceo život,
a ne Pepeljugu koja će izgubiti cipelicu i otići minut do dvanaest.