spot_img

Suzana Rudić: Astralna pesma

 

Reči, proći će kroz rebra brzinom svetlosti,

Kad pronađu put u tvom telu, proći će kroz  plućnu maramicu

ne  pitajući  za bol. Zariće se, blizu  srca. 

Izrasti  iz  mojih  usta  kao što  bršljen raste  uz  hrastove.

Kad  prestanem  da te volim, postaćeš  Kišni  čovek.

Znaćeš da smo  mi astralni  ljudi i da te nisam volela.

 

Hodaš  ulicama, baš ti  Kišni  čovek,  tražeći u mesečevoj meni  moju senku.

Ja te tražim u snovima  mesečara, lutam  po astralnim putevima.

Provlačim se  kroz  vreme pitajući se  da li si ti moja  sudbina.

Tvoje stope, zapisaće noć u kapljicama  kiše što se slivaju  niz  staklo.

Pod  prstima, otkrićeš moje lice  koje  je  skrivala  noć pod velom.

 

Ogrnuti kaputima, kao da se nikad i poznavali nismo, otići ćemo sa druge strane sna.

Ostavićemo  ljubav  pod  zemljom da počiva za Zvezde-mesec-nebo nove, astralne ljude.

Kroz  ušne  školjke  prošumeće reči  da se  nismo  popeli  visoko.

Bar ćemo  znati  da smo pali i zagrizli zemlju umesto jabuke.

Suzana Rudić
Suzana Rudić
Student Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dobnik nagrada ,,Mihajlo Kovač'' i ,,Duško Trifunović'' za kratku priču i poeziju. Autor zbirke poezije ,,Vreme orhideja''. Član Saveza književnika u otačbini i rasejanju i član KK ,,Scena Crnjanski'' u Beogradu. ,,Iako studiram vajarstvo, rečima vajam, strpljivo modelujem reči svoje duše koja teži da ostvari kontakt sa drugim dušama pogledom. U skulpturu, želim da unesem ta slova koja nosim u sebi.'' Moto: ,,Moramo se pronaći negde, ako ne na zemlji, među zvezdama hoćemo.''