Драгана Жупљанић Гага на позив Културног центра града Инголштата ликовним уметницима из градова који имају развијну аутомобилску индустрију боравила је и сликала од 28 јуна до 21. јула.
Да подсетимо, Драгана је рођена у зодијачком знаку водолије 1950. године у Крагујевцу. Завршила је Правни факултет и скоро тридесет година радила као референт, шеф обрачунске службе и у Комуналној инспекцији. Девојчила се у доба кад су у Крагујевцу пекаре мирисале на кифле и хлеб, липе опијале корзо и дружила се са људима који су се поносили калдрмом у свом граду. Удала се млада, али све своје слободно време проводила је читајући, слиакајући и дружећи се са сликарима.
Љубав према уметности, цртежу и колориту превагнула је и српску транзицију претвара у личну. Чиновнички мантил замењује сликарском пелерином. Отиснула се у професионалне воде. Једини је сликар у Крагујевцу који има регистровану самосталну трговинску радњу, плаћа порез и доприносе. Свој атеље “ Бајка Драгане Ж.” из Крагујевца селила је по Србији. У Пролом бањи Гагин атеље се одомаћио у Гаретовом конаку пуних седам година. Калдрма „зове“ и враћа се 2010. године назад, у родни град, у Главну улицу, мало изнад „Ћемалове посластичарнице”.
Излагала је самостално дванаест пута и чест је гост на ликовним колонијама у земљи и иностранству
„Место рођења и хоропски знак водолије сачували су дете у мени и ниkада нисам престала да летим. После смрти мужа 1984. године борила сам се за егзистенцију своје деце. Емотивну и финансијску кризу превазишла сам ликовним колонијама и изложбама у земљи и иностранству. Од 2000. године даноноћно сликам да надокнадим пропуштено. Позив из Немачке ме је пријатно изненадио! Није то колонија као код нас „за опуштање”, они сликаре угосте три недеље у породичној вили једног од директора компаније АУДИ. Центар за културу Инголштата од маја месеца угости по једног сликара дајући му изванредне услове за рад, али и организује убрзано упознавање богате културне баштине Немачке. Дочекала ме је Марија, Директор Центра за културу помогла да се сместим у вили са базеном и баштама из снова. На столу „Лукасове боје” и само три платна! Пружили су ми максимум за сликање“, у даху се похвалила Гага.
Обезбедили су јој преводиоца, за њу и крагујевачке студенте немачког језика на размени, представили Градоначелнику, водили по манастирима и музерима и на зајединчке оброке.
„Одушевила ме је посета њиховом Универзитету који је најстарији у Европи и свету! „Marija de Viktorija” је део Универзитета и Цркве који су урадили браћа сликар и вајар, оставила ме је без даха. Равни плафон у 3Д варијанти свога времена преставио тада позната само четири континента са сликама визија животиња за које су уметници чули, а нису их видели.
Њихова кухиња ми се допала, интересантна мешавина сланих и киселих укуса баварске кухиње. Одвајам телеће медаљоне и сладак купус, а о разноврсности и квалитету пецива немам речи“, каже и фотографијама сведочи сликарка Драгана Жупљанић. 
Дунав је у Немачкој мали у односу на грандиозност ширине обала кроз Србију, али на „Мосту љубави” близу извора Дунава, Гага је закључала српски катанац за сваки случај. Домаћинама се одужила својим карактеристичним визијама градова будућности. Граду је наменила платно у којима је одсликала своју имресију са посете Инголштату и Дуновом спојила са равницом Војводине.
