Govorimo o tradiciji. Šest godina zaredom, posle prve nulte stekla je status međunarodne, stripska konferencija u Kragujevcu je postala glavni strip dogođaj u Jugositočnoj Evropi. Zaslužne za uspeh nalazimo u njihovom domu „Domu omladine”, koji je kolevka likovnih umetnika u Kragujevcu. Škola stripa, uvaženi stvaraoci strip junaka, scenristi, crtaci iz Evrope, bivših republika Jugoslavije i Srbije, naješće vođeni moderatorima Zlatkom Milenkovićem i Zoranom Stevanovićem stvorili su kragujevačku tvrdjavu stripa. Danas ćemo vam predstaviti imresije Zlatka Milenkovića posle međunarodne godine pete.
Kragujevac nakon godine pete, pričamo o stripu, naravno.
Govorimo o tradiciji koja se tokom tih godina (šest, jer je postojao i nulti festival) odnegovala. Kao što obično kod nas biva, grupa entuzijasta, pojedinaca – individualaca –je stupila u akciju, i napravila nešto vredno pažnje. Organizovali su i stvorili respektabilan festival ulažući puno truda, što svog, što entuzijasta sa kojima dele ista interesovanja i ljubav – prema formi umetnosti zvanoj strip. 
Naglasak namerno dajem na pojedince, entuzijaste, koji su istupili iz kola prosečnosti i letargije, jer kod nas uvek od takvih pojedinaca i zavisi hoće li ičega, ili bilo kakvog uspeha, biti. Organizovali su se, kao što pravila nalažu, u Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ i krenuli u akciju.
Nakon puno uloženog truda mogu se pohvaliti da su napravili šest strip konferencija. Ako se nulti računa kao generalna proba, onda su narednih pet – zvaničnih – vrlo uspela predstava. Tokom tih pet godina Kragujevačkakonferencija ugostila je veliki broj domaćih i stranih gostiju.
Nabrojaću ovog puta samo italijane: Moreno Burattini, Joevito Nuccio, Barbato Paola, Celoni Fabio, Meda Mikaele, Paolo Bisi, Alesandro Binjamini, Walter Venturi, Leomacs,Marcello Mangiantini i Đanfranko Manfredi.
Zašto su nabrojani samo gosti iz italije? Pa dva su razloga.Prvi je proračunat (možda naivan, ali iskren) i polaže nadu da će neko od velikih italijanskih poslovnih partnera koji egzistiraju u Kragujevcu ovo pročitati i naći interesa da pomogne, finansijski naravno, promociji njihove – strip – kulture kod nas. Drugi je stoga jer ne mogu se nabrojati svi domaći autori koji su bili ugošćeni u Kragujevcu. Pitanje je, ima li uopšte domaćih autora koji nisu posetili Kragujevac u ovih pet godina. Samo ove godine ih je bilo najavljenoda će crtati za posetioce dvadeset dvoje, i svi po spisku su bili prisutni. Jedan izuzetno velik skup domaće strip kreativnosti, u par desetina kvadratnih metara.
Da, naknadna pamet kaže da postoj i treći razlog. Sve su to poznati i uspešni autori jedne jedinstvene škole stripa. Takozvana bonelijeva škola stripa (nazvana po izdavačkoj kući „Bonelli editore“) je jedna od najzastupljenijih i najuticajnijih kod nas pet decenija unazad. Brojne generacije su prve čitalačke korake činili uz Zagora, Bleka, Marka, Teksa, Dilan Doga, Marti Misterije i druge. Čine to danas i neki novi klinci, čitajući iste te stripove ili neke novije iz iste produkcije. Neki od njih zauvek ostanu u stripu, neki se okrenu drugim literarnim formama, ali im ostane ljubav prema čitanju.
Standardno je i to da se uz sva ta gostovanja i izdavači stripa usklađuju, te su se redovno tokom manifestacijapojavljivala izdanja gostujućih autora, tako da je korist bila obostrana.
Nakon ljubitelja stripa, izdavača i posetilaca konferencije koji pokupe poneki crtež iliposvetu gostujućih, kako stranih tako i domaćih, autora, korist od manifestacije ima domaći strip i kroz neke saradnje autora koje su tu začete.
Tako je naš legendarni strip autor Bane Kerac (Cat Claw, Kobra, Poručnik Tara, Tarzan, Blek,…) baš tu u Kragujevcu otpočeo pregovore o saradnji sa Bonelijevom izdavačkom kućom. Bane je sada član njihovogkreativnog tima, te se baš ovih dana u Italije pojavljuje specijalna, kolorna, knjižica stripa Zagor,koju je on nacrtao. Tokom ovih pet konferencija smo bili svedoci ostvarivanja i drugih kontakata i saradnje. Tako da je najveći događaj ove godine bila zajednička tribina glavnog gostaĐanfranka Manfredijasa pet srpskih autora sa kojima radi tekući strip serijal Adam Wild. Takav skup teško da će uspeti da organizuju i sami izdavači u Italiji, da za istim stolom uz njihovog scenaristu budu sagovorniciDarko Perović, Vladimir Krstić Laci, Siniša Radović, Stevan Subić i Zoran Tucić. Događaj za poštovanje.
Ono što je takođe bitno, i prepoznatljivo, kod Kragujevačke konferencije je to što redovno organizujustrip konkurs za mlade autore te dodeljuju nagrade koje nose ime našeg istaknutog strip autora Branka Plavšića. Da bi sve bilo potpunije, organizatori se trude da redvno publikuju i svoj magazin Kiša, koji donosi obilje tekstova i stripova domaćih autora. Koliko je manifestacija važna za strip delatnike govori i činjenica da je ove godine iskorišćeno prisustvo velikog broja članova esnafskog Udruženja stripskih umetnika Srbije USUS-a, te je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji održalo izbornu skupštinu.
Sama manifestacija, kao i sve ostale u regionu, boluje od nekih – ne mogu reći dečjih – bolesti. Problem je izvan domaša strip poslenika. Naša standardna besparica i nezainteresovanost struktura vlasti utiče na to da Konferencija ne dobija dovoljno finansijske pomoći, te se sve svodi na, već deset puta gore pomenuti, entuzijazam. Što prvenstveno znači da nema dovoljno reklame za jednu ovako bitnu manifestaciju kulture. Kada se doda da kod građanstva, ljubitelja stripa ali i onih običnih – usputnih – konzumenata stripa vlada besparica, onda ne čudi činjenica da prisutni izdavači pomalo i zagunđaju na slabu prodaju, na broj novih lica koji bi posetila manifestaciju. To nije boljka samo ovog festivala, malobrojni su koji su uspeli koliko-toliko da se iz toga izvuku. I u tome im je uvek od neprocenjive pomoći bilo kada ih, prvenstveno lokalne, strukture vlasti prepoznaju kao bitan element kulture. Kao manifestaciju koja pomaže i ekonomski kada privuče veliki broj posetilaca kao i marketinški kada isti ti gosti promovišu manifestaciju i sredinu gde se održava. Kada, da pojednostavimo, lokalne vlasti shvate da njima treba jedna takva manifestacija.
Dobili su organizatori ovog festivala priznanje i od grada, kao i od drugih organizacija na kojima je da pomažu održavanje sličnih manifestacija. Pošteno pismo sa objašnjenjem značaja festivala za sredinu, i razumevanje za trud.Puno su toga lepog pisali, da bi konačno na kraju bili osuđeni na konstataciju da ipak nema novaca za to. Naše poslovično tapšanje po ramenima i podrška uz olako, time i obezvređeno, rečeno „izvini“.
Da složim, malo red hvale, red zapomaganja, i da završim ovo pisanje ipak kako treba. Optimizmom.
Kragujevačka strip konferencija je jedna od meni najdražih strip manifestacija u regionu. Posebno mi se sviđa što je organizovana od pravih iskrenih ljubitelja stripa i što, kao takvi, nemaju favorite na strip sceni. Jednostavno, tu ste za ovih pet godina mogli da upoznate sve škole stripa, od alternativnog do glavno-tokovskog iz cele regije. Takođe su predstavljane sve regionalne strip scene kao što redovno i izdavači predstavljaju nova izdanja. Povezuju se scene, autori, ljudi… tako da mi je jedan od najdražih utisaka bio kada smo nas tri autora, na jednoj od prethodnih Konferencija, taksistu iznenadili objašnjenjem da smo iz Bitole, Novog Sada i Varaždina.Ove godine je to bio, skoro srceparjuča, priča Iztoka Sitara gosta iz Slovenije, koji je za Kragujevac vezan jer je vojsku služio u njemu i što su njegovi deda, baba i otac, kada su u drugom svetskom ratu bili prognani u Srbiju, svoj privremeni dom našli u Kragujevcu. Kragujevac je postao i tačka spajanja.
Kragujevačka konferencija je mesto gde se okupimo, družimo, razmenimo iskustva te se kućama vratimo puni optimizma i želje za radom. Trebali više od toga ovoj strip sceni?
Zlatko Milenković
UPISITE KOMENTAR ZA FOTKE SA STRIP KONFERENCIJE 2013. GODINE!
