ШУМАДИЈСКИ АТЕЉЕ: Драган Барлов - Камене главе Шумадије

Драган Барлов рођен је 6. октобра 1969. године у зодијачком знаку ваге. Отац Милош и мајка Радмила славе породичну славу Светог Луку. Завршио је основну школу Станислав Сремчевић па економску школу. Ликовну академију одсек сликарства уписао је у Приштини дипломирао, и 2006. године магистрирао код професора Петра Ђузе.

После средње економске школе бавио се музиком, свирао је бубњеве у рок бенду „Јохамбин”(Саша Котић гитара, Миланче бас). Као дечачић у предшколском издвајао се љубављу ка цртању и добио је награду од града Крагујевца за најбољи цртеж предшколаца 1974. године.

„Нацртао сам багер како руши кућу, можда је то основа за 6. октобар који ће тек да се деси”, са осмехом предвиђа Драган.

У основној школи био је јако пувучен због нежне грађе.

Био сам најмањи у одељењу, повучен и опседнут рок музиоком. После средње шкле још један шок, одбили су ме на регрутацији! Лекарска комисија је утврдила да ми је вид оштећен 85 посто на левом оку. Дијагноза ме је дотукла и повукао сам се у своју субу. Непрекидном цртам и сликам! Почиње 91. рат и ја сам за шафелајом по целу ноћ, уз музику са радиа. Удружене станице Србије имале су мени занимљив програм. Увек нове теме давале су ми инспирацију за стварање! Захваљујући њима слике су ми из тог периода биле пуне боја и веселе, описује свој стваралачки жар Барлов.

Примљен је 1987. године у Ликовно удружење Крагујевца, са њима излаже колективно, а прву самосталну изложбу 1998. године поставио је у Дому војске Југославије. Изложбу су му отворили Тања и Боро Хорвот. Годину дана касније пројекат „Камене главе” који је отворила Зорица Обрадовић обележио је прекид бомбардовања. Учлањањује су у Ликовно удружење Свети Лука који су га одушевљено примили, поготово је „легао на срце” сликаки и костимографу Беби Патрногић, са њима се дружи, учи, ствара, излаже, учествује у хуманитарним ликовним колонијама.

Игром случаја са својих тридесет година уписао сам Академију Факултета уметности у Приштини одсек сликарства. Ментор ми је био Петар Ђузо, код кога сам после и магистрирао 2006. године.

„Данас се кајем што сам уписао факултет, у овој земљи не може да се живи од уметности. ” Немогу десет година да дођем до посла! Професори те на Академији обликују да сликамо на њихов начин. Ја и дан данас сликам онако како сам радио пре академије, са горчином човека без посла у најбољим годинама за Показивач нам је из душе рекао магистар сликарства Драган Барлов.

Од самосталних изложби поменућемо још:

„МИЈА МИЈАУ” одржану 2006. године

у галерији Мостови Балкана у Крагујевцу,

„У ЧАСТ ПИКАСА” у Кафе – Галерији Студентског културног центра Крагујевац,

„ОДРАЗ”, изложбу фотографија у Кафе – Галерији Обломов 2010. године.

„Слика је критика друштва, прерасла у велико порицање, од негације историско – политичких циљева до уништене сопствене структуре. Универзалана катастрофа је примарни закон чији је саставни део деструкција, односно разарање облика као знка света. Реагујући на тематски подстицај из реалности Драган Барлов проналази сопствени визуелни израз, комбинујући кубистичку традицију са елементима надреалног. У фокусу његовог интересовања је аутентична истина којој се даје предност над пиктуралном лепотом. Ангажованим ставом у приказивању социјалне декаденције аутор акцентује човека као суштину наше реалности.

Рационалан, статичан и депресионилизован стил Драгана Барлова производ је концепције света настале из матичног и интуитивног осећања живота. Полазећи од модолотворачког, апстрахујућег, и асоцијативног, психолошког, подсвесног начела, аутор успева да утиче на мисаону оптику гледаоца, подстиче на естетско, морално и друштвено превредновање”, написала је Катарина Бабић историчар уметности.

Локал патриотски грч, огрезлост у симболичком мимезусу сметајући свежина околиша, заглибљеност у инкоменсурабије у уметничким и естетским феноменима, естетске и транстететске мисли, уменсуриле су магистра сликарства у одрећени степен присности са фото – апаратом.

„Очи у очи са фото апаратом упада у замку рефлексије и ротације, природних и људском руком створених саживеоца околине. Кишница, барица, снежне и сунчане облине, кровови, стакла, аутомобили, лимови, буде из света бајки и одводили у свет бајки. Равнотежу мисаоности улиричиле су лепотице Крагујевца, од архитектуре до љубави, написала је Зорица Обрадовић за изложбу фотографије „Одраз”.