Ej, pusta stvarnosti,
šta isprede od života?
Okovani u stegama
sopstvenog Ja,
zarobili smrću sebe.
Ljubav je uzaludna
samoobmana istine.
Kad god sam voleo
bio sam ubijen!
Kad god sam se nadao
bio sam posramljen!
Pitam se,
koliko je duboko more
ljudske propasti?
Bezumna čudovišta
šetaju slobodno.
Gnusobe i klovnovi
idu pod ruku
i jedu svoju decu.
Smrt je gospodar njima,
ona im je majka i sloboda!