Sve više naših studenata odlučuje se da radi u Americi, najčešće preko programa „Work and travel“, a deo njih pokušava tamo da ostane i kada im viza istekne. Ako se dobro snađu, za nekoliko meseci rada kući mogu da donesu i oko 10.000 dolara.
Foto: Shutterstock
Da bi se za radni deo programa koji traje maksimalno četiri meseca (viza traje još dodatnih 30 dana) zaradilo famoznih 10.000 dolara, potrebna su često dva posla, ali i da se tokom boravka u SAD ne troši mnogo.
Posao sobara donosi oko 500 dolara nedeljno, uz kombinovanje sa poslom, recimo, čistača stolova, koji donosi sličnu zaradu, uz smeštaj, što je prosečno oko 400 dolara, i da se pazi na ostatak kućnog budžeta, stiže se do 10.000 dolara.
Kako kaže Slađana Zličić iz Novog Sada, koja je pomoću programa „Work and travel“ boravila u Čikagu godinu dana i uz to vodila poznati blog o snalaženju po Americi „Novosađanka u Čikagu“, ta zemlja je super za mlade ljude, ali nije videla sebe da tamo ostane i nastavi svoj život.
– Odlično je za sticanje iskustva i odgovornosti, za osamostaljivanje. Većina ljudi ima dva posla. Prvo sam radila kao konobarica u jednom srpskom restoranu i čuvala decu vikendom. Krenula sam da se družim sa Amerikancima, što je jako bitno jer sam ubrzo uz pomoć njih dobila posao u jednoj firmi kao knjigovođa, gde su bili super uslovi. Zaradila sam dovoljno da ovde otvorim svoj salon venčanica i radim ono što volim, sa mnogo manje stresa i mnogo više slobodnog vremena kojeg u Americi gotovo da nisam ni imala – izjavila je naša sagovornica.
Najčešće lokacije na kojima studenti borave su Njujork, Boston, država Mejn, poznata letovališta na obalama i Kalifornija. Za početak čekaju ih poslovi konobara, čistača stolova, pomoćnika u kuhinji, hostese, prodavača, spasioca na bazenu, sobara, recepcionera, nosača kofera i poslovi na održavanju travnjaka. Studenti sami biraju agenciju preko koje će da nađu zaposlenje i mesto života.
Radni dan može trajati i do 23 sata, ali se zato može uštedeti i do 12.000 evra uz napojnice
– Radio sam kao pomoćni kuvar u Virdžinija biču, a sa tim sam kombinovao i posao konobara u drugom restoranu pa sam zarađivao skoro 5.000 dolara mesečno. Uspeo sam da uštedim skoro 12.000 dolara jer na hranu faktički nisam trošio. Moj drug je radio iste poslove na sličnom mestu, ali je doneo kući duplo manje para jer je trošio, što je isto u redu odluka. Moraš biti snalažljiv, tražiti odmah druge poslove ako vidiš da ovde ne zarađuješ dobro, ili su loše napojnice. Treba da bude jasno, dobra zarada podrazumeva rad svaki dan od 8 do 23 sata – izjavio je student Dule Arsenin.
Ako se domognu dobrog posla, studenti i posle isteka programa traže turističku vizu koja traje još šest meseci i sa njom ne bi smeli da rade, ali se toga ne pridržavaju. Oni koji se odluče da ostanu i nakon što im viza istekne, pokušavaju na sve načine da dođu do dokumenata i pobegnu od ilegalnog statusa, a jedan od tih načina je i plaćeni brak sa američkim državljaninom. Ovo je veoma dug i skup proces, postoje čitave nelegalne kompanije koje vode često i naši ljudi koje spajaju brakova za papire. Ova usluga košta oko 20.000 dolara.
Najviše naših ilegalaca
Po podacima portala „Work and travel“, vodeća smo zemlja po broju studenata koji se iz godine u godinu odlučuju da ilegalno ostanu posle završetka programa, ta brojka je po njihovim statistikama sada na 30 odsto. Po raznim osnovama, za programe kulturne razmene (tipovi viza J, M, F) Srbiji je tokom 2016. godine odobreno 4.800 viza, a nije se vratilo njih 600, podaci su Američkog ministarstva za unutrašnju bezbednost. Da broj ljudi koji ostaje u Americi sve više raste govori i podatak sa ovogodišnjeg viziranja naših studenata, gde je prolaznost za dobijanje J1 vize veoma niska, tek nekih 30 odsto je dobilo vizu, što je drastična razlika u odnosu na prethodne godine, kada je većina studenata uspešno prolazila viziranje.
Izvor: blic.rs
