Prema planovima prosvetnih vlasti, od ovog meseca počinju najobimnije promene u obrazovnom sistemu Srbije, sudeći prema dokumentu „Akcioni planovi za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine” .
Najveći broj promena trebalo bi da započne ovog meseca i to – pretresanjem mreža osnovnih, srednjih škola, kao i visokoškolskih ustanova. U ovoj godini bi trebalo da počne razvijanje novog modela finansiranja po učeniku, uvođenje majstorskog obrazovanja, ukidanje specijalizovanih osnovnih škola, registrovanje svih predškolskih ustanova i institucija za obrazovanje odraslih…
Ono što je najveća mana ovih planova, a kako su juče rekli i članovi NPS-a, jeste loše urađena finansijska konstrukcija – za većinu se ne navodi kolika će sredstva biti potrebna. Konkretni novčani iznosi navedeni su svega nekoliko puta i oni se najčešće kreću oko 10.000 evra, ali ima i onih koji će državu koštati 48.000 ili 100.000 evra.
– Vremenski okviri su nerealni, neki su potpuno deplasirani. Loše je urađena finansijska procena, ne vidi se jasno koliko je para potrebno za određene poteze. Iznenadilo me je što se za visoko obrazovanje predviđa čak 58 akcija, a za predškolsko, osnovno i srednje, zajedno, tek desetak, da ne govorimo da su neke akcije nepotrebne, poput rangiranja studijskih programa na osnovu mišljenja poslodavaca – ocenjuje profesor dr Desanka Radunović, predsednica NPS-a.
Dr Dragan Denić, profesor Elektronskog fakulteta u Nišu, skreće pažnju da bi bilo pogrešno da jednom strategijom ukidamo škole u pojedinim krajevima samo zato što se smanjio broj dece, jer država mora da vodi računa o tome da su migracije privremenog karaktera i da ne dozvoli da nam delovi teritorije, posebno na jugu, ostanu trajno prazni.
