Širom sveta se mogu pronaći izrazi za koje prevod na srpski jezik ne postoji, a stručnjaci kažu da je odličan način za upoznavanje neke zemlje i ljudi koji tamo žive (osim proučavanja hrane, noćnog života i umetnosti) listanje pravopisa, rečnika ili razgovor s lokalcima.
Foto: Pixabay
Ovo su neke od takvih reči:
Norveški: Forelsket
Neopisiva euforija koju osećaju zaljubljeni.
Japanski: Tsundoku
Knjiga koju smo kupili, ali je nikada nismo pročitali.
Švedski: Fika
Druženje uz kafu i kolač ili pecivo kako bi se zastalo i uživalo u trenutku.
Tagaloški (Filipini): Kilig
Osećaj koji stvaraju „leptirići u stomaku“ u romantičnim situacijama.
Nemački: Rückkehrunruhe
Nostalgično osećanje koje imamo kada se vratimo kući s putovanja i shvatimo da počinjemo da zaboravljamo ono što smo doživeli.
Ruski: Pochemuchka
Dete koje postavlja previše pitanja.
Kivila (Papua Nova Gvineja): Mokita
Istina koju svi znaju, ali su se dogovorili da je neće komentarisati.
Francuski: Dépaysement
U doslovnom prevodu reč je o nedostatku domovine, a značenje se vezuje za dezorijentiranost ili kulturološki šok zbog kojeg se osećamo kao stranci.
Indonezijski: Jayus
Izraz za šalu koja je toliko neduhovita da ne možemo da prestanemo da se smejemo.
Inuitski: Iktsuarpok
Osećaj iščekivanja gosta zbog kojeg često gledamo kroz prozor.
Jidiš: Luftmensch
„Osoba od vazduha“, koja ima „promaju u glavi“, odnosno samo sanjari, ništa ne radi i ne zarađuje.
Škotski: Tartle
Osećaj oklevanja pri predstavljanju jer smo zaboravili ime osobe koju želimo da upoznamo s drugima.
Portugalski: Cafuné
Nežno provlačenje prstiju kroz nečiju kosu.
Holandski: Gezelligheid
Sreća i osećanje pripadanja koje nas obuzima kad provodimo vreme s osobama koje volimo.
Španski: Duende
Doslovno prevedeno znači „imati dušu“, a reč je o snažnom osećanju koje nas obuzima kada, na primer, posmatramo umetničko delo ili flamenko, zbog čega se ježimo, smejemo ili plačemo.
Izvor: noizz.rs
