Na levom ramenu ti spavam.
Volim da sam ti blizu srca
kada već nisam u njemu.
Koliko sutra,
igraćeš neku novu ulogu
na pozornici života.
Ja ću u toj predstavi
biti samo marioneta
čije ćeš konce povlačiti
po potrebi.
Ne želim da svane,
jer novo jutro
donosi novu bol.
Peći će me desni obraz,
suze će ga oštro poseći.
Samo što duže
neka traje noć.
Želim dugo da slušam
tvoje ujednačeno disanje,
da prislonim dlan
na tvoje grudi.
Samo da si tu . . .
I noćas, i sutra,
i svih preostalih dana
u mome životu
bićeš urezan na mom telu.
Ostaću samo bleda mrlja
na tvome odelu.
Zato te stežem
uz sebe sve jače,
jer svakog minuta
sve više te gubim,
i sve više se plašim
što ćes biti njen.
Bojim se.
Da li znaš da imam
strah od budjenja ?
