More ima tvoje ruke
Kad zašume talasi u kasni čas.
Da li to školjka pušta zvuke,
Il vetar odnekud šalje glas?
Trepere valovi ko zlatna lira
I nežnošću sećanje tope,
Na mesečini pena spira
U pesku tvoje male stope.
Ko puž mokar i sasvim slan
U udubljnju tražim spas
Pa zamišljam da je stopa dlan
I postelja samo za nas.
A onda sve s talasom ode
U tamnu plavet i čudan sklop,
Pa krik galeba srce ubode
Ko sa svetionika svetla snop.
Veče potonu u crno more
Valjda od tuge, il šta ga znam,
Od smrti ima uvek gore
Biti bez tebe i biti sam.
