U jedno davno doba, pre nekoliko vekova, jedan general brigadir je dezertirao, vratio se u rodno selo, i tamo probao da pronađe kakav smisao normalnosti. U tom selu će da ga čekaju teški izbori, ali i ljubav. U međuvremenu, njegovi nadređeni se spremaju da ga vrate pod svoje. Hoće li im to poći za rukom, ili će general brigadir da se oslobodi okova usuda?
Ova pitanja u svom delu, preciznije u prvom delu svog ostvarenja, postavlja Gaja Smilevska, mlada autorka iz Makedonije (sada Severne, bivše Bivše jugoslovenske republike, istorijski neadekvatno nedefinisane – kako god da je zovemo, kontroverze se nižu, nažalost). Delo nosi naziv „Razbij ono što sudbina gradi“, koje je dostupno u digitalnom obliku na engleskom jeziku, a ako ste pak više ljubitelj makedonskog, izdavač „Flip Book Books“ vas i tu pokriva.
„Razbij ono što sudbina gradi“ spaja dve gotovo nespojive stvari što se Balkana tiče. Prva je ona koja je prijemčivija većem delu publike (uključujući i potpisnika ovih redova), a to je istorijski aspekt. Naime, radnja je smeštena na prostor današnje makedonske države, ali u 13. veku, dok Sloveni sa ovih prostora još uvek nisu imali jasno definisano ime (podsećanja radi, bugarski car Samuil je ovde uspostavio vrlo snažnu carevinu pre samo par vekova od vremena radnje stripa Smilevske, a nepunih par vekova potom će srpske dinastije, prvo Nemanjići, a potom Mrnjavčevići, odavde vladati sa mešovitim uspehom). Radnja prati upravo jednog takvog generala, Mojmira, koji beži od vizantijske vojske (premda ga carev protoasekret – ili protonotar, ili pak veliki logotet, u zavisnosti od vremenskog perioda – Misail upravo pušta da to uradi). Smilevska pominje „Dvanaestogodišnji rat“, ali istorijski se ovaj sukob nigde ne pominje. Sudeći po vremenskom razdoblju koje je izabrala, radnja stripa se poklapa sa kampanja nikejskog vladara, Cara Jovana III Duke Vataca, koji je (uz pomoć Bugara) postepeno osvojio veliki deo vizantijske teritorije od Latinskog carstva, vaspostavljenog nakon pada Carigrada 1204. godine.
Car u samom stripu nije imenovan, premda se saznaje da mu je Misail sestrić. Ovo ima donekle paralele sa bugarskim carem Mihailom II Asenom koji je, uistinu, bio polubrat Kalimana I Asena i sin prethodnog cara, Jovana II Asena, i koji je upravo polubrata nasledio docnije – ali kao dečak od 7-8 godina, sa namesnicima koji su vladali dok nije stasao u odraslog vladara. Mladi Mihailo je upravo vladar koji je caru Vatacu potvrdio osvojene teritorije od Bugarskog carstva 1246. godine – iste godine kada se fiktivni Mojmir odmetnuo od vizantijske vlasti.
Naravno, i pored ovih i drugih istorijskih nedoumica, te par propusta (primera radi, carski proglas koji Mojmir čita u 3. poglavlju ovog stripa ima izlistan datum „18. snežnik, tj. decembar, 1246.“; podsećanja radi, Vizantinci i ostali balkanski hrišćanski narodi su koristili onovremeni kalendar po kome je bila 6754/6755. godina), svakako treba pohvaliti verodostojnost u drugim segmentima radnje. Primera radi, Smilevska je u detalj proučila uniforme, odeću, obuću i opremu koju su koristili onovremeni balkanski Sloveni sa ovog područja. Pritom, oklopi vizantijske vojske i njihove titule su tačno navedeni. U samim skicama, vidi se da je Smilevska studiozno prišla dizajnu likova, time dobivši rezultat koji je vizuelno za sedam klase iznad proseka – i te kako vredan pohvale.
Pomenuo sam dve nespojive stvari koje sačinjavaju „Razbij ono što sudbina gradi“ što se Balkana tiče. Druga od pomenutih jeste istopolna privlačnost i fluidnost u seksualnosti likova, i ona je prijemčivija modernoj publici i stvaraocima (uključujući i samu Smilevsku). Naime, nema sumnje da postoji fizička privlačnost između Mojmira i drugog prominentnog muškog lika u stripu, mladog Kalina. Kako je i sama pomenula tokom panela o ženskom stripu u Leskovcu ove godine, Smilevska gleda na pol, odnosno rod likova, kao na sekundarnu stvar, i to se vidi u dizajnu njenih karaktera. Gotovo svaki lik koji ima zapaženu ulogu, bilo da je muško ili žensko, ima androgene karakteristike i nije u potpunosti obojen ovim ili onim polnim markerima. U ovome njeni radovi dosta podsećaju na stripove Korin(e) Hunjak, i sličnosti se tu ne zaustavljaju. Naime, ako uzmemo u obzir sam kraj ovog stripa, vidimo da likovi koje Smilevska vodi kroz priču nisu jednodimenzionalne karikature (drugim rečima, nisu poput modernih woke likova koje definišu isključivo njihov rod, seksualnost i slično), već imaju svoje mane, svoje pogreške, svoje ciljeve i svoj modus operandi. Sam Mojmir, recimo, mora da donese težak izbor negde već pri sredini stripa – i taj izbor rezultira u tragediji na samom kraju. Ali je on i neko ko će, recimo, da iskaže svoju detinjastu stranu, kao kad se grudva sa Kalinom nakon izvođenja ovaca na ispašu, ili svoju intelektualnu stranu kada razgovara sa Marom o knjigama i samom činu čitanja.
Dakako, najveći plus Smilevske je njen stil. Kako je naglasila u jednom intervjuu o ovom stripu, namerno je odabrala sive tonove i nedefinisane kontraste, kako bi celom stripu dala dozu snolikog i nadrealnog okruženja. Kako čitate „Razbij ono što sudbina gradi“, imate osećaj kao da gledate neki stari film, snimljen sedamdesetih godina, sa minimalnim specijalnim efektima i kamerama niske rezolucije. Naravno, Smilevska je i sama istakla kako je ideja za strip došla nakon što je gledala dokumentarce i stare istorijske filmove upravo o ovom periodu na Balkanu.
Upravo ta sinteza, taj spoj starog i modernog, je iz autora poput Smilevske iznedrio kvalitetno delo koje vredi posedovati. Naravno, ovo je tek prvi deo; autorka je istakla kako će priču zaključiti nakon još dva dela, ali nije naglasila kada će isti biti upriličeni. Iskreno, nadam se da će se to desiti uskoro. „Razbij ono što sudbina gradi“ je jedna lepa priča o pobuni protiv okoštalosti i učmalosti – i u meta-narativu i u samom univerzumu stripa. Čak i ako vas ne interesuje rodna politika, s jedne, ili istorija, s druge strane, savetujem da overite ovaj strip. Obogatićete se za celo jedno novo iskustvo, i garantujem da ćete tražiti još.
