Danas je zvanično stiglo leto, a s njim i najduži dan u godini na severnoj hemisferi.
Na severnoj hemisferi leto počinje 20. ili 21. juna u zavisnosti gde živite.
Tokom junskog solsticija, severna hemisfera je nagnuta ka Suncu mnogo više nego bilo kog drugog dana u godini, što znači da ovog dana, ljudi na severnoj hemisferi uživaju u najdužem danu i najkraćoj noći u godini.
Šta je zapravo solsticij?
To je rezultat nagiba Zemljine ose za 23.4 stepena ka Suncu, koji uzrokuje da različiti regioni na planeti dobiju različite količine sunčeve svetlosti. Potpuna je zabluda da je tokom leta, a pogotovo tokom letnjeg solsticija, Zemlja bliža Suncu više nego ostalih dana u godini. Zapravo, nagib Zemlje ima više uticaja na godišnja doba nego razdaljina naše planete od Sunca.
Na dan letnjeg solsticija, severna hemisfera prima više sunčeve svetlosti nego bilo kog drugog dana u godini, ali to ne znači da je prvi dan leta i najtopliji.
Iako će planeta tokom današnjeg dana primiti najviše sunčeve svetlosti, potrebne su nedelje da bi se ta toplota osetila, pa su tako najtopliji dani u godine obično u julu ili avgustu.
Za letnji solsticij znali su i drevni narodi poput Egipćana i Maja. Tako su Egipćani izgradili Piramide u Gizi da se Sunce nađe tačno između dve piramide na letnji solsticij. Možda i najpoznatija građevina koja se povezuje za zimskim i letnjim solsticijem je Stounhendž.
Izvor: nationalgeographic.rs
