Razgovor i prevod: Valentina Novković
V. N: Književnost je najprijatniji način da se ignoriše život“, napisao je E. A. Po. Da li se sećate prve knjige koju ste pročitali, da li ste joj se kasnije u životu vraćali?
S. M: Književnost je sastavni deo mog sveta. I, takođe, način da se bude u svetu.
Prva pročitana knjiga bila je „Mali princ“ od Antoana de Sent Egziperija. Pročitala sam je nekoliko puta tokom života.Pored toga što volim književnost i sve umetničke izraze, aktivno im se posvećujem.
U životu se posvećujem porodici i poslu. Ja sam majka dva divna dečaka.
V. N: Postoji mnogo definicija šta je umetnost, jedna od njih je ona koju je izrekao Edgar Degas: „Umetnost nije ono što vidite, već ono što pokazujete drugima. Šta je umetnost za Vas, kakvom je doživljavate?
S. M: Umetnost u svojim mnogobrojnim oblicima mora biti u stanju da odmah prenese vapaj života i čuđenje deteta koje je tek došlo na svet. Ona mora da iznese božansko, čistu suštinu, slobodu postojanja, kretanje života u njegovom neprekidnom i večnom obnavljanju, mora da učini da se čovek pomiri sa celim univerzumom.
Delić umetnikove duše koji se deli sa svetom dobijajući svetu vrednost.Šta je umetnost, umetnost u svim njenim mnogobrojnim oblicima? Da bih pokušala da dam lično tumačenje sveta umetnosti, uzimam u obzir sanskritski termin ar -te gde koren ar znači „ići ka“. Verujem da je umetnost najplemenitije i najteže sredstvo izražavanja ljudske duše. Moćan alat za promenu kolektivnog pogleda na svet. Putovanje u pravu i čistu suštinu čovečanstva.
Volim da mislim da ćemo jednog dana biti slobodni i više nećemo biti pod uticajem utilitarne logike koju hrani savremeno društvo. Ako, i samo ako, se ovaj dovoljan i neophodan uslov ostvari, umetnost kao vrhunski oblik izražavanja ljudske duše biće slobodna.
To nije ideologija, niti želi da uslovljava misao u potrazi za apsolutnom istinom. Umetnost spontano ukazuje na pravac, vozilo čiste, iskonske energije sa pozitivnim polaritetom. MORA OTVARATI novu viziju u svetlu stvarnosti, mora izvući na površinu potopljeni svet: ČOVEKA u njegovoj čistoj suštini.
Umetnost nas vodi u more univerzalnih zakona pružajući fundamentalne informacije za našu evoluciju, dakle veoma dragocen i sveti dar. Umetnost ulazi u ljude, priča, govori. Fizički oblici su zarobljeni u njihovoj duhovnoj dimenziji. Umetnik oživljava svoju viziju, oslobađa energiju, kosmički život koji čini drugu duhovnu dimenziju.
V. N: „Kad bih to mogao da izrazim rečima, ne bi bilo razloga da slikam”. napisao je Edvard Hoper, kako pristupate umetničkom delu, a kako pesničkom, s obzirom na to da ste Vi i pesnikinja i likovni kritičar? Šta je zajedničko za obe vrste umetnosti?
S. M: Umetničkim delima i pesmama prilazim bosa. S dušom predisponiranom da dočeka božansku energiju sadržanu u delu. Otvorena za slušanje lepote koja se krije između linija, između boja, u mermeru…
V. N: „Ako poezija ne dolazi tako prirodno kao lišće na drvetu, bolje da je uopšte ne dolazi“, smatrao je Džon Kits, kako se rađaju Vaši stihovi, imate li određeno doba dana, godine kada pišete?
S. M: : Više volim da pišem noću, kada samo srce i duša galame. Moji stihovi su rođeni iz posmatranja prirode i iz velikog introspektivnog istraživanja. Godinama radim na sebi na putu svesti i slobode.
V. N: Iz čega više učite: iz posmatranja ili dijaloga? Koliko je važno za umetnika pronaći put za sebe? Postoji li istinska kreacija bez duhovnosti?
S. M: Učim i iz posmatranja i iz dijaloga.Verujem u značaj umetnosti, u njenu vitalnu funkciju da obrazuje čoveka da hrani i traži sopstvenu dušu. Duga i duboka inicijacija, putovanje da više ne budemo robovi sami sebi. Svi su pozvani da krenu putem slobode postojanja. Duhovnost je usko povezana sa stvaranjem.
V. N: U Vašim stihovima ističe se bliska komunikacija s prirodom i svim njenim manifestacijama. Verujete li u animizam?
S. M: Verujem u lepotu, svoj razlog za život i u filozofiju Jednog. Jedno u filozofiji je tema kojom su se eksplicitno bavili mislioci kao što su Parmenid, Platon, Plotin, Kuzanski, u školi koja nosi ime neoplatonizma, i na kraju Hegel. Uopšteno govoreći, Jedno se može definisati kao princip koji ukazuje na jedinstvo celine.
V. N: Tarkovski je smatrao da je smrt detinjstva početak poezije, da li ste salglasni?
S. M: Ne, ne slažem se. Umesto toga, mislim da je poezija način da se ponovo otkrije „detinjstvo emocija“. Počela sam da pišem pesme kao veoma mlada, sadržane u dnevnicima u kojima sam beležila sva raspoloženja i senzacije koje sam doživela prvi put, svake nove emocije, prijateljstva, ljubavi, pa čak i patnje izazvane, na primer, gubitkom voljenih. Iznenadna smrt mog kuma Adrijana, veoma velikodušne i dobre osobe, rodila je želju da kroz svoju dušu izrazim i bezuslovnu ljubav koju gajim prema čovečanstvu, ali i prema sebi.
V. N: Kako pamtite detinjstvo? Da li je ono plodno tlo naših budućih cvetanja?
S. M: Imala sam veoma lepo detinjstvo. Oduvek sam živela u kontaktu sa prirodom. Dom mog detinjstva nalazio se u podnožju planine. Iz tog razloga, metafore i reference na svet prirode često se nalaze u mojim spisima. Svet koji poznajem i duboko volim.
Verujem da cvetanje da bismo živeli, a ne postojali samo sa našim ulogama, mora biti stalan proces.
V. N: Italija je kolevka poezije, dala je svetu toliko briljantnih dela. Koja od njih biste označili kao uzor?
S. M: Nemam italijanski referentni model, ali su svakako Leopardi, Ungareti, Foskolo, Dante, Montale, Pazolini pomogli da se u meni rodi ljubav prema poeziji.
V. N: Postoji li interesovanje za poeziju kod mladih u Italiji?
S. M: U Italiji ima mnogo ljudi koji pišu poeziju, koji čitaju i slušaju stihove. Mnogi muzički tekstovi su zapravo pevane pesme. Da li ste to primetili?
V. N: Dobitnica ste brojnih nagrada, Vaša dela se nalaze u mnogim svetskim antologijama. Na čemu trenutno radite? Kada biste u jednoj rečenici morali da definišete šta čitaoci nalaze u Vašim stihovima, šta biste rekli?
S. M: Trenutno radim na prevodima pesama stranih autora. Nedavno sam prevela sa francuskog na italijanski knjigu pisca Sejdua Konea sa Obale Slonovače. U aprilu će pesme iračkog pesnika biće objavljen i u Italiji. Veoma sam srećna što pesnike i autore iz drugih zemalja mogu da predstavim u svojoj zemlji. Verujem da umetnost u svim svojim izrazima okuplja ljude bez stvaranja prepreka koje proističu iz različitih političkih, verskih ili bilo kakvih uverenja.
Svojim čitaocima ostavljam slobodu da izraze ono što moji stihovi prenose. Često dobijam pozitivne povratne informacije od čitalaca.
Jedan od komentara koji me je najviše pogodio je rečenica koju je napisao pesnik u predgovoru moje najnovije knjige Duše u cvetu. „Dragi čitaoci, sada ćutite i slušajte tihi glas anđela“.
Stefania Miola je ekscentrična i književnica pesnikinja i novinarka strastvena za umetnost u svim njenim brojnim izrazima. Ona sebe definiše kao tragaoca za istinom. Živi sa porodicom u malom gradu na periferiji Torina – Italija. Oduvek je volela da čita dušu umetnosti i da daje glas duši kroz reči svog pripovedanja. Uglavnom je zainteresovana za odnos umetnosti i duha koji prati dinamičan put koji obuhvata više disciplina: psihologiju, filozofiju, duhovnost, blagostanje. Fascinirana direktnom konfrontacijom, preferira formu posmatranja i dijalog umetnik/rad kao priliku za unutrašnje obogaćivanje. Od 2015. godine objavljene su četiri knjige.
Jedno nebo jedino istinito – 2015.
Međunarodna nagrada grada Firence 2017.
Prvi nagrada na književnom međunarodnom konkursu. ”Izgubi se u ljubavi” Centar za studije umetnosti i književnosti Atlantida – Italija 2020.
Druga nagrada na Nacionalnom književnom konkursu grada Askolija – Italija 2019
„Ljubičice u pustinji“ – 2018. Predstavljene na Međunarodnom sajmu knjiga u Torinu – Italija
„Miris belog zeca“ – 2019. predstavljen na Međunarodnom sajmu knjiga u Torinu u Torinu – Italija
Dobitnica mnogih prestižnih nagrada za književnost u Italiji i svetu.
***
Svetlost na svetlost
***
Želim da ti kažem da ne umem
da definišem to
plemenito, iskreno, nežno
osećanje
zbog kog mi se život čini
divnim, euforičnim.
Možda je to pesma koju slušaš
zatvorenih očiju?
Poljubac koji se bez straha
spušta na vrata reči ili raja?
Možda ono što te
neprestano vuče unutra
u mislima koje postaju raj,
oltar i implozija poljskog cveća.
Možda….
Slušanje dveju nota različitih oktava
koje osećam kao iste.
Jednostavan interval jednoglasja.
I tamo ti, muškarac, i ja žena
pevamo istu divnu melodiju.
Da!
Nota koja se uzdiže u beskonačnost.
Samo melodija radosti
jednog vremena, samo našeg
Zajedno, ujedinjeni.
Svetlost na svetlost.
***
Žena
***
Žena sam, ista kao hiljade žena.
Živim u prolaznim trenucima beskrajne lepote
i ispisanim slovima
zapečaćenim crvenim poljupcima
na kori drveća.
*
Znam da su moje oči
upoznale stazu suza.
Znam, takođe, da i duge noći
danju napuste sobu.
*
Vrati se da osetiš / dodirneš / udahneš / sanjaš
budeš u bliskom kontaktu sa životom.
Da živiš svim čulima,
da živiš s uzbuđenjem
i elektricitetom poslednjeg trenutka.
*
Zastani i oslušni šapat vetra.
*
Igraj se s asonansama cveća.
Tumači promenljivi algoritam oblaka.
*
Izrecituj svu čudesnu poeziju
*
Život, slatka je obmana.
Ljubav, njegova istina
***
Uskoro će veče
***
Pratim perimetar stabljike,
Arhitekturu, pozorište i senke
Iz unutrašnje perspektive.
*
Uskoro će veče
a ja ću biti samo tiha senka.
*
Nosiću boje zalaska sunca
jesen na malom prostoru
iza minulih sati.
*
Moje spojene ruke će ograditi tišinu,
obojen muzički svet
U slatkoj jurnjavi snova i
Emocija.
*
Stefania Miola
*
