IMAM DRUGAČIJI POGLED NA SMET
“Sine, čestitam, sada si stao na svoje noge.”
Ako je tako, majko,
izgleda da si me rodila sa nečijim tuđim nogama?
I čije su to noge
kada tek sada stajem
na ove svoje, kao što kažeš.
Da li su mi zbog toga
neudobne ove cipele prepune kiše i vlage?
Sećam se kada si mi u detinjstvu kupovala grudni koš,
Uvek si kupovala za pet broja veći
I prodavačici govorila, neka, porašće to njegovo srce
Sada je kao trešnja…
Videćete jednom kada poraste.
Žena se smejala, šta će.
Majko, nisam pušio 25 godina
I onda sam za veče popušio 25 cigareta.
Pretvaram se u pauka.
Ne ubijaju nas cigarete, već ono što nas tera da ih pušimo,
rekli su.
Ovde se pesnici ne kunu u sebe, već me kunu u sebi.
Kao da već nisam dovoljno proklet.
Majko, čije su ovo noge?
I zbog čega se krv sjurila u njih
Pa ih vučem kao ranu.
Vratio sam se sav pokisao iz Doline mrtvih.
Čitao sam poeziju.
Majko, oprosti, opet sam bio pajac.
Kiša je samo razmazala šminku.
Skinuo sam ono crveno sa nosa, ogromne one
Cipele i ono šareno odelo.
Slikali su se sa mnom.
Ne puštaj me sa ovim tuđim nogama više nikud
I kada odem od tebe
Zagrli trešnju u komšiluku
/I pročitaj stihove urezane na kori velikog mozga:/
Majko, tamo ne piše ništa.
Lažem te, samo da bi imala koga da grliš.
