spot_img

Stefan Simić: Žene koje su čista emocija

Ima žena koje su čista emocija
Tako se lako prepuštaju trenutku
Da od njih treba učiti život

Graciozne, ali i narodske
Imaju stila, ali i duše
Znaju i na štiklama, a i bose po travi

Život je za njih, igra, ples
Ali spremne i na rad
Ne samo provod

Lako ih je pokrenuti
Svesne da život nije skrivanje, nego izazov

Na njihovom licu ćete videti sve
Svaku emociju
Sve, samo ne blazirane

Lako zavode i lako budu zavedene
Ali teško pripadaju
Vrlo brzo shvate šta u vezi gube

Traže sebi sličnog
A kada ne nađu, vesele se životu
Malim stvarima
Muzici

Za njih je sve muzika, pesma

I sve ih u srce dira

Još uvek nisu ubijene u pojam
Poslovi potrošili
Muškarci do te mere razočarali
Da neće i ne mogu više

Mogu

Sretoh jednu takvu

Devojka kao iz mojih pesama
A stvarna

Nisam je pitao ništa

Ni da li ima nekoga
Ni šta planira
Ništa
Ništa
Ništa

Samo sam osetio njeno srce i dušu
I lepotu koja se retko sreće

I u to malo vremena priče
Vratila mi je veru u ženski rod

Da sam u jednom trenutku pomislio

Ima žena i žena
Ali samo jedna za ceo život

Ako je to bila neka
To je bila ona

Ali i nju sam pustio
Kao pticu
Tamo gde je najsrećnija

U slobodu

A ako jednom poželi da se vrati
Zna da će me naći

Da letimo zajedno

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.