Zbog svih onih koji su tebi dali.
Zbog svih onih koji će da daju posle tebe.
Zbog čiste savesti i mirnog sna.
Zbog osmeha kada nekoga obradujemo.
Zbog osmeha kada nas neko obraduje.
Zbog malih gestova koji čine život velikim.
Zbog ponosa kada se učini dobro delo.
Zbog osećaja da si najveći u nečijim očima.
Zbog ozarenosti svih onih koji se raduju dobroti.
Zbog sunca koje uvek svetli.
Zbog zemlje koja uvek rađa.
Zbog dobrih ljudi koji nisu uvek dobri.
Zbog loših ljudi koji nisu uvek loši.
Zbog onih koji su nas učili dobroti.
Zbog onih koje smo mi učili dobroti.
Zbog uspomene da će neko da nas pamti po dobru.
Zbog svih onih stvari kojih ne mogu da se setim a znam da su važne…
I zašto još?
Zato što dobrota rasterećuje, a mržnja obavezuje.
Zato što dobro traga za dobrim.
Zato što dobro stoji naspram zla.
Zato što su veliki u istoriji težili apsolutnom dobru.
Dostojevski, Tolstoj, Tesla…
Zato što je to jedini pravi put.
Zato što su sve drugo izgovori.
Zato što dobrota razoružava i vodi preko čovekovog srca.
Zato što počiva na iskrenosti i pravičnosti.
Zato što počiva na saosećanju i poštenju.
Zato što od dobrih ljudi očekuješ samo dobro.
Zato što si načisto sa njima.
Zato što si načisto sa sobom…
Još nešto?
U inat zlu koje je sve veće.
U inat kapitalizmu koji je zaboravio na čoveka.
U inat onima koji nisu shvatili ovu pesmu.
U inat onima koji nisu shvatili ni jednu pesmu…
I na kraju?
Iz potrebe da se ovi redovi nikada ne završe i da svako u njih ugradi deo sebe unoseći neku svoju dobrotu… Napravićemo toliko dobru i jaku ljudsku vezu, sastavljenu od dobrote svih nas, koju niko, nikada neće moći da prekine! Ničije bombe, ničije laži, ničije ucene.
Zato je dobro biti dobar!
Zbog svih nas zajedno. Zbog čitavog sveta! Ako svako nastavi da dopisuje po jednu dobrotu, imaćemo u proseku najviše dobrih po glavi stanovnika.
A imaćemo i tako veliku pesmu, da zbog njene dužine niko neće moći da je pročita!
