Osećam daleko veći strah od toga da li ću da razočaram ljude
Nego da li će oni mene da razočaraju
Navikao sam mnogo više da dajem nego dobijam
Zato i ne podnosim teško kada me neko razočara, kao da se to podrazumeva
Ali ne volim da ja nekoga razočaram
To me posle mnogo više progoni
Ne da li je mene neko povredio nego da li sam ja nekoga povredio
Ne da li sam ja morao nekoga da istrpim nego da li je neko morao mene
Prosto sam takav, ne volim da sam na smetnji
I mnogo lakše podnosim da meni neko smeta
Nego da ja nekome smetam
Zato lako dajem a teško uzimam
Kada dajem ne očekujem
A kada dobijem kao da nešto moram da vratim
Mnogo se lakše žrtvujem
Nego što podnosim da se neko žrtvuje za mene
Mnogo lakše postavljam leđa za druge, nosim tuđi teret
Nego kada to drugi rade za mene
Umesto mene
Nemam pojma šta sam kome dao
Ali pamtim svakoga ko je meni pomogao
Zahvalan, do neba
Bukvalno dok me ima
Neprijatno mi je dok me ljudi hvale
A nemam problem da hvalim druge
To je duboko usađeno u meni
Da nikome ne nanesem štetu
Pa i pod uslovom da drugi meni nanesu
Možda mi je to ostalo od najbližih
Koji su prvo mislili na sve druge a onda na sebe
I dobro je da je tako
Tako se proširuje ljubav, razumevanje, saosećanje
Kada gledaš onog drugog kao brata, sestru
Koliko god da su ti daleki
Svestan da je zajednica
A i osećanje zajedništva
Podjednako važno kao i ti sam
Sve drugo, vodi u nešto drugo
Što te ukida kao čoveka
Dobrog čoveka
Čija je ljudska dužnost da čini dobra dela
