spot_img

Stefan Simić: ***

Ako je neko savršen za ženu onda je to ona
I ako me je neka devojka ubedila u svoju savršenost
Onda je to ona
Jedino ona
Od svih koje znam

I opet sam, pored nje takve, pobegao u trenucima
Kada je moglo da nam se desi nešto više

Nespreman da joj se posvetim do kraja
Željan sebe i svoje slobode
A, u stvari, u strahu od vezivanja i obaveze

Kada god je sretnem ili razmišljam o njoj
Znam da bi od svih žena, ona bila najbolja za ženu
Najbolji prijatelj
Ljubavnica
Majka moje dece

Znam to da prepoznam

Njenu snagu, koliko god da deluje krhko
Prosto osećam koliko vredi i može

Pitanje je samo da li sam ja savršen za nju
I da li sam ono što njoj treba

U meni je problem, ne u njoj

Njen život je jedna mirna reka, ne sasvim
Ali mnogo mirnija od većine drugih

Sve što je mogla, uradila je na vreme
Sve po planu
Sve kako treba

Od školovanja, fakulteta, kućnog vaspitanja
Jedna velika nesebična ljubav

Sve bez greške

Tako i izgleda

I ako neko može da pruži muškarcu stabilan život
Onda je to ona
Jednostavno znam
Vidim joj u očima, pokretu, svemu

Ako je neko na svom mestu, onda je to ona
Tako se ponaša
Takav utisak ostavlja

Lepa, pametna
Prepuna one neodoljive ženske vrcavosti
Kojoj ne možeš da odoliš

Uz to će zauvek ostati devojčica nevažno koliko godina bude imala
Takva je priroda
I kada je najozbiljnija ona je negde duboko u sebi ostala dete

Ali u meni je problem
Nisam siguran da mogu da joj pružim stabilnost
Onu porodičnu sreću o kojoj najviše sanja
Bajku koju još uvek živi i za koju živi
Koju imaju njeni koji su je stvorili takvu

Isuviše toga me vuče da bih mogao da gledam samo nju

Nisam siguran da sam muškarac samo za jednu ženu
Doživotno
A ona je takva, traži svu pažnju
Sve ili ništa

Što je normalno
Hoće muškarca za sebe i ne bi tek tako da ga deli

Može da toleriše moje ludosti
Ali pitanje je do koje granice

Znao sam to odmah na početku
Zato ni u šta nisam ulazio

Da je ne bih povredio
Samo sam je voleo izdaleka
I godinama je već volim na taj način

Njeno ponašanje, lepotu, pojavu, biće
Sve ono njeno i sve ono što podseća na nju

Znam da će biti savršena žena
Zato što je ona savršena

Isto kao što znam da će pripasti nekom drugom
Ko će manje komplikovati od mene
I kome će podariti sve ono
Za šta ću ostati uskraćen

Ali ko zna
Možda nekad

Mladi smo još uvek

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.