Često ljudi povezuju kada ih neko ne gleda u oči ili skreće pogled da nešto krije od njih
A ne krije apsolutno ništa
Samo vlastitu nelagodnost koju oseća pri susretu
Nedovoljnu opuštenost
Ili preopterećenost sobom i nemogućnost da se na nekoga potpuno fokusira
To nije skrivanje nečega nego razni osećaji koji se bude u čoveku
Dok se ne opusti
Ne pobedi socijalni pritisak koji oseća
Ne samo sa tom osobom nego generalno
Potrebno mu je više vremena da se prilagodi situaciji i prepusti
To je posebno primetno kod ljudi koji žive izdvojeno, povučeno
Koji se odviknu od stalnih druženja
I pri susretu osete veći pritisak
Da se u njima stvaraju razne reakcije u telu, predelu stomaka, koje ih prosto teraju da skreću pogled
To ih dodatno povlači u sebe, čini nervoznim, nesigurnim
Ali to nije za osudu više uvid u stanje tog nekog
Da živi drugačije a ne iz susreta u susret
Ljudi koji ne osećaju isključenost o tim problemima ni ne razmišljaju
Njima je svejedno
Od njih ćete često čuti – gledaj me uči –
A ne shvataju da to gledanje nije samo odraz nepoverenja ili nepoštovanja sagovornika nego unutrašnjeg nemira koji se oseća
Koji i stvara očni pritisak
Sposobnost očnog kontakta je jedan od osnova spoja sa nekim
Bez toga nema ni istinske komunikacije
Koliko si opušten toliko nekoga gledaš
Kada ne razmišljaš uopšte o tome znači da si potpuno prepušten razgovoru
Ako to isuviše opterećuje znači da su strahovi nadvladali
Gledanje u oči drugog čoveka je navika, kao i svaka druga
Ako se ne viđaš sa ljudima logično je da su susreti teskobni
I da se komunikacija završava u nekoliko sekundi
Iz nje se beži, skriva, povlači
Kako se osećaš, tako razgovaraš
Koliko imaš sebe, toliko imaš i prostora u razgovoru sa nekim
Zato je besmisleno povezivati, po svaku cenu, gledanje u oči i laganje
I stručnjaci su potvrdili da oni koji lažu gledaju češće u oči
Kako bi time ubedili sagovornika da govori istinu i proverili da li im veruje
Nisu oči ogledalo duše već dokaz nečije prisutnosti ili odsutnosti
Tačnije prilika da se vidi koliko je neko spreman za razmenu, otvaranje
Ili se povlači i zatvara, u zavisnosti od toga kako se oseća
To ne treba osuđivati, smatrati tog nekog manje vrednim, nikako
Možda se radi o nečijoj dubini
Preteranoj zagledanosti u sebe i još mnogo šta
Primetićete taj problem kod mnogih velikih ljudi
Posebno u poznijim godinama
Koji su duboko izolovani, zagledani u sebe
Kako im je teško da drže pažnju na nekome
Ili problem parova
Kako je u početku komunikacija mnogo lakša
A kasnije, što su otuđeniji sve teža, da vremenom potpuno prestaje
Kada se čovek dobro oseća, bez straha
Bez problema gleda ljude u oči, sluša, razgovara, odgovora
Čim krenu povlačenja, nekontrolisane misli
Neminovno pada pogled
Što je i normalno
Mada se pogledom i čuvamo
Mnoge pogleda je bolje zaobići
Neko treba i da zasluži da ga sve vreme gledamo
I da se fokusiramo na njega
To je nekada lako, jednostavno
A nekada teška muka iz koje najradije pobegnemo
Što dalje
