Kao da su najusamljenije žene one koje svi žele
Da su sa nekim ne bi toliko zavodile
I radile na sebe, na način, da budu toliko privlačne
Izazovne
Ovako, osvajaju
I kada toga nisu ni svesne
Sve osvaja iz njih
Stav, pogled, pojava
A i glad za ljubavlju, pripadanjem
Sve je to napravilo od njih savršene prilike
Da ne možeš a da im ne odoliš
Ali one te neće – kao što nikoga neće
Čekaju svoju priliku
I ne prestaju da koketiraju sa svetom
Same, prokleto same, preterano same
A sav beskraj u njima
Ona neodoljiva ženska moć
Kojoj ne možeš a da se ne diviš
A i pomalo plašiš
U strahu da ne možeš da ih zadovoljiš
Da im priđeš i pružiš ono što zaslužuju
A i očekuju
Zato što nije lako biti sa njima
Puno daju ali i traže
Posebno ne vole laž, foliranje, prenemaganje
Da im ne pada na pamet da pristaju na kompromise
Ili pravi ili niko…
Veličanstvene su a i surove
Toliko toga pomešanog u njima
I krhkog i nedodirljivog
I običnog i neobičnog
Da su stvorile oko sebe takav zid
Koji i može da se prođe
Ali se teško ostaje
Da nemaju takve potrebe, očekivanja
Bilo bi im lakše
Ovako ne bi da gube vreme
Da se daju u nešto u šta ne veruju
Ili pravo, najbolje
Ili ništa
Ili nešto čemu će cele da pripadaju
Ili će ostati verne sebi
Same
Ali svoje
Svesne da bar ne gube vreme
I ulažu u nešto što će sutra da ih izda
Bolje niko, nego bilo ko
Bolje prava samoća, nego pogrešan izbor
Govore sebi već godinama
A tako bi da vole
A tako im je teško da zavole
Njih je lako zavoleti
Samo treba nekoga da puste
Ali kako
Kada malo kome veruju
Tačnije malo veruju sebi
Da će sve biti dobro
