Stefan Simić: ***

– Žao mi je – kaže mi – predivna devojka
Ali još mlada da shvati mnogo šta
Vidim da se vole, tako smo se moj muž i ja voleli
Dok smo se držali zajedno, na istoj strani
Ali ni on, kao ni ovaj njen, nisu taj kapacitet

I meni su slično govorili, sačekaj, ne žuri
Ali videla sam samo ono što sam osećala

Što su me više ubeđivali, znala sam da sam u pravu
Malo iz inata
Malo više iz potrebe da se sklonim od svojih, svega
Da stvorim svoju porodicu, svoj svet
Kao da sve to nije moglo da sačeka

Imala sam ogromnu potrebu da volim, imam decu
On je bio tu
Sve što se budilo u meni, videla sam u njemu

Posle je bilo kasno da se kajem
A kajala sam se
Život mi je postajao rutina a prostor slobode mi se sužavao iz dana u dan

Shvatila sam da oni koji su me savetovali nisu bili protiv mene
Protiv naše ljubavi

Samo su mi rekli nešto što tada nisam znala
Da upoznam i onu drugu stranu, i njegovu a i života
A ne da se odmah zaletim, kao da je to to

U sličnoj sam dilemi sada oko moje ćerke
Glumim da sam joj bezuslovna podrška i jesam
Ali nekako duboko u sebi znam da on nije muškarac
Koji će na duže staze moći da je ispuni –

Pričala mi je sve vreme o sebi, svom životu
A kao da mi je pričala o njenoj ćerci

Kaže da će uskoro svadba, na proleće
Da sve ide u tom pravcu
Dugo se u sebi lomi da li da joj sve to kaže
Šta stvarno misli i oseća
Ali odakle joj pravo da utiče na njenu sreću
Da joj kvari planove za budućnost, ljubav, snove

Kako

Bilo bi to ispod svakog nivoa
To što joj je majka ne znači da treba da odlučuje umesto nje
A opet
Kao majka vidi nešto što ova trenutno ne vidi

Sve se u njoj bori protiv njeno momka
Prosto je ubeđena da nije za nju
Posebno ne za ono što stvarni život nosi

Za vezu možda, za mladalačku avanturu
Ali ne i za brak i ono „Da“ posle koga je tako teško vratiti se nazad

Možda greši
Možda samo projektuje svoj život i sudbinu

A možda je i u pravu
Možda je ne vera slutnja jer vidi u šta će sve to vrlo brzo da se pretvori

Uz to su joj život i sreća njenog deteta najvažniji

Kako da joj kaže, na koji način da joj priđe
Kako da probudi u njoj sve one sumnje
Kako da radi protiv ćerke dok, u stvari, radi za nju

Kao da predoseća da ćerku čeka ista sudbina
Sve ono što je i nju snašlo

Udaja i napuštanje fakulteta
Rođenje dece dok je njena generacija uveliko živela i zabavljala se
Pristajanje na mnogo šta i pre pravog uživanja
Nedolaženje do sebe kroz period samoće, traženja
Život u malom gradu

I još mnogo šta

Poslednje što želi je da njena ćerka prođe isto
A sve ide ka tome

Šta će da uradi, ne znam
Da li će da joj kaže a onda da se kaje
Ili će da odćuti, veseli se na svadbi, proslavlja
A onda da sluša sve ono što je godinama morala da sluša
Kao i njena majka
Istu, identičnu priču