Nema ništa gore nego kada emotivno nestabilne osobe pustiš u svoj život. Prvo su ti zahvalne na poverenju i što im uopšte posvećuješ pažnju. Kada zadovolje svoju radoznalost kreću da te kupuju i ti se uvlače pod kožu. Nakon toga počinju da se mere sa tobom želeći da se izjednače u svemu, i da te prećutno pobede.
I na kraju, kada ih sujeta i osvetoljubivost u potpunosti uzmu pod svoje, kreću da ti prigovaraju za svaku sitnicu, da te otvoreno ruše, pred svima, iako si do juče, za njih, bio najbolji na svetu.
Od nekoga kome su se divili postaješ smrtni neprijatelj. Pritom, nisi im ništa loše uradio, samo nisi pristao na njihovu igru, i pobegao si glavom bez obzira.
Tipično je kada devojka započne nešto sa nekim, i taj neko od velikodušne osobe postaje neiživljani monstrum, spreman da ujeda i da se sveti.
Ili devojka koja od zahvalnog bića postaje neko spreman da ti ispije poslednju kap krvi. Od divne košute postaje hijena.
Nesrećan čovek je nesrećan čovek. On to nikada neće da prizna. Spreman je da priča sve najbolje o sebi, da odigra ulogu savršene osobe, ali, vremenom, kada maske počinju da padaju kreće gušenje sa njim, i davljenje.
U društvu sa njima kao da se neprekidno boriš za vazduh.
Jedini način je da pobegneš, i spasiš se, ali kako da bežiš kada si se vezao i obavezao?
Deli vas, navodno, ljubav, prijateljstvo, posao. Započeli ste nešto i ne možeš tek tako da odeš?
A i šta će ljudi da kažu?
Ako je nešto ljudski kvalitet onda je to sposobnost čoveka da prepozna osobe sa kojima, i pored kojih, može da gradi budućnost, sve ostalo su nezasite pijavice koje samo uzimaju, uzimaju i uzimaju.
Nema teorije da ih zadovoljiš i usrećiš, do kraja, možeš samo da se survaš zajedno sa njima.
Kada se oslobodim nekog takvog imam potrebu da trčim kao da sam upravo pobegao iz zatvora.
Emotivna sloboda i raskidanje od lanaca kojima nas podmuklo drže je najlepša moguća sloboda na svetu.
Čovek treba dobro da pazi kome sve, i čemu robuje, i koga sve pušta u svoj život, sobu, pa i krevet.
