Da bi se žena osetila ženom
Treba da bude tretirana kao žena
Može ona da misli sve najbolje o sebi
Ali ako ne doživi ono pravo
Prođe, oseti, uživa
Nekako ostaje sama sebi
A to često nije dovoljno
Ženu formiraju male stvari a ne velike
Tek kada ih oseti na svojoj koži
A ne samo u mašti
Može da bude zadovoljna
To ne može samo putem knjiga
Mora da se živi i oživi u sebi
Treba potvrda
Kao što umetniku treba aplauz
Žena je umetnik svog života
Umetnik gladan pažnje
Malo šta ima smisla ako je samo za sebe
Ni lepota, ni pamet, ni sve ono što nosi u sebi
Nije dovoljno
Ako nema gde i sa kim da se potvrdi
Bez toga koliko god da je lepo
Nešto fali
Žena je možda najlepša u samoći
Kada oseća sebe do kraja
Ali dani bez drugih samo su priprema za druge
Nikako život
Zato se koristi svaki trenutak da se na nečemu radi
Bilo na duši, bilo na telu
Da kada se pojavi, pred onima kojima treba da se pojavi
Sve to odjekne
Ima žena čija pojava ti sve kaže umesto njih
Da te i samo njihovo prisustvo ispunjava
A kamoli reči
Još kada progovore
Osećaš se nagrađenim što su uopšte tu
Meni je žena fascinacija ne samo zato što sam muškarac
Već samo njeno snalaženje u životu
Kako uspeva da savlada sve ono što koči
A da pritom sve to izgleda tako skladno
Žena je lepa i kada se ne oseća lepo
Posebno ako si u stanju da u njenom svemu prepoznaš lepotu
Suptilnu žensku igru
Žene, posebno danas, mnogo više misle i osmišljavaju
Kao da svaka ima neku svoju malu pozornicu na kojoj nastupa
Radeći na svakom detalju
Ko to zna da vidi
Zna u tome i da uživa
