spot_img

Stefan Simić: ***

Reče mi jedna žena – napiši tekst zašto su ljudi najtužniji za praznike
Piši o tome sada, pred Novu godinu, Božić
Ja znam zašto – reče mi ona – ali zanima me šta ti misliš
Ako si o tome uopšte razmišljao –

Zašto
Zato što tada treba da budu najsrećniji
Stvori se atmosfera radosti, blaženstva
Svako je negde, sa nekim
A oni sami, sa sobom, u sebi
Ili u društvu u kome se osećaju još usamljenije

U drugim danima, kada se ne priča o spokoju, slavlju, veselju
Samoća boli
Ali ne toliko

Svako negde juri i žuri, da se ni ne razmišlja toliko o sreći
Ali u danima kada se sve smiri
Okrene porodici, prijateljima, deci
Oni ostaju sami

Većina, uglavnom, lepo, fino, nasmejano
Mnogo bolji nego što jesu
U nadi da će im takva biti i godina
Prosto ih sve to ponese

Dok pojedine sve to nervira
Da u tome vide laž i prevaru
Ko zna, možda i ne bi
Da im je dobro, da su srećni, da imaju nekoga…

Zašto su, pitala me, dočeci tako tužni i praznici, za pojedine
Zato što se na sve strane priča o sreći, čestitanju, radosti
Sve slavi i veseli se
Pije, puca, grli, čestita
A njima nije do toga

Sve im se to čini preteranim i neukusnim

Da jednostavno zaćute u svojoj sobi
Utonu u san pre vremena
Očekujući da ih se neko seti

A i kada ih se seti
Najčešće neko njima malo bitan
Što ih više nervira nego raduje
Zato što moraju da odgovore, požele to isto
A nije im do toga

Stvarno nije…

Zašto su za pojedine, pitala me, uporno, dočeci tako tužni
Zato što nisu našli svoju sreću, rekoh
A prestali su da se nadaju

Nova godina je kao podvlačenje crte, presek stanja u godini
A oni možda nema šta da podvuku
Ili su u teškom minusi
Ili baš i nemaju čemu da se nadaju

Nove godine, praznici, mnoge raduju
I treba…
Ali i mnoge frustriraju
Zato što im je svaka nova godina gora od stare
Da prestanu i da ih slave, očekuju

Dok godine neminovno dolaze i prolaze
Smenjuju se samo ljudi sa kojima smo ih dočekivali
Prostori
Mesta
Muzičari

Ljudi se raduju, generalno
Posebno deca

Samo što oni odavno više nisu deca
Ne veruju ni u deda mraza
Ni u sve ono što se priča tih dana

Zato

To je moj odgovor

Ali bi mi podjednako bilo inspirativno da napišem tekst
Zašto su ljudi najsrećniji za praznike

Zato što im je tada najjača vera u ono sutra
Kada po ko zna koji put izgovore ono famozno
Od Nove godine će sve biti drugačije
I ja ću biti drugačiji

I hoće

Mora

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.