spot_img

Stefan Simić: ***

Ne treba u ljubavi davati lažnu nadu
Ako znaš da nećeš biti sa tom osobom

Ili vidiš sebe sa njom ili ne vidiš
Ali biti zbog odnosa ili interesa
To je kao da vučeš čoveka u ambis
A pričaš mu da je dole sve savršeno

Ne treba lagati
Ako vidiš sebe sa nekim, kažu mu to
Ako ne vidiš, ne stvaraj mu slike u koje će da veruje
I za koje će da pođe a ti da nestaneš
Ne uvlači ga u nešto iz čega ćeš da se izvučeš
Dok on pada i upada u mrežu koju si mu skrojio

Seksualni odnosi su drugo
Ako se dogode, dogodili su se…
Ali ako ides na emociju, zaštitu, pripadanje a želiš samo telo
To je najveća zloupotreba

Jedno je ljubav a drugo strast
Najbolje je kada je i jedno i drugo
Ali kada postoji samo jedno a glumi se ono drugo
Time se nanosi najveća duševna bol

Uvek sam devojkama govorio da li vidim sebe sa njima
Bolje ne započeti ništa
Bar im staviš do znanja da budu načisto
A ne da ih uvučeš u nešto a posle ostaviš kada si im najpotrebniji

Iskrenost zna da povredi, udalji, rani
Ali bolje tako, na početku, dok još nije puno uloženo
Nego posle srušiti nekome čitav svet
A on se taman ponadao da je pronašao ono pravo…

Najgore je uvlačiti ženu u vezu zbog seksa
Posebno žene koje žele nešto dublje
I koje žele da se posvete, planiraju nešto trajno…

To boli

Ne onaj osećaj da to nije to
Nego svest da si prevaren i uvučen u nešto
Da bi bio bukvalno iskorišćen i bačen

Nije strašno vodjenje ljubavi van veze
Ponesu strasti, telesna glad, želja i gotovo
Jednostavno se desi
I treba
Što da ne, ako je pravo…

Ali kada se sve radi da bi se bilo sa nekim
Kada se izmišljaju najgore laži zbog kreveta
A posle se taj neko ostavi, gotovo bez objašnjenja
To je najveća moguća prevara

Nije poenta samo zadovoljiti ženu
Te noći
Nego ne povrediti je posle
Ili joj bar na početku reći da ne osećaš ništa dublje
Bar da zna
Bar da na to bude spremna

Zato je mnogo bolje ne započeti nešto
Nego biti nedelju dve potpuno u tome
A posle, u strahu, nestati
Kao da ništa nije ni bilo

Ne radi se to tako

Ne treba samo sebe zaštiti
Nego i onog drugog

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.