Ima ona priča da filmovi nisu realni
A ja koliko god malo da ih gledam poslednjih godina
Tvrdim da su realniji od same realnosti
Ne zato što su se desili u stvarnosti
Već zato što su se desili u onima koji su ih stvarali
Ne zato što svako od nas, neprekidno
Gleda svoj film u svojoj glavi
Od komedije, drame, erotskog pa do trilera
Već i svi koji rade na filmu, bukvalno svi
Od reditelja, glumaca, scenarista
Rade na što boljem prikazivanju života
Pogledajte glumce, najbolje
Svi su oni vrhunski tumači života
Čim mogu tako realno da ga igraju
Svi su oni u kombinaciji svih tih ličnosti koje su sreli, videli
Pronašli su jednu univerzalnu ulogu koju igraju
I zato su filmski ili književni likovi
Neretko mnogo stvarniji od onih koji stvarno postoje
Zato što su dovedeni do kraja
I rade ono što život često ne dozvoljava…
Ili scenaristi
Oni su toliko zaokupljeni životom
Da, pod uslovom da su stvarno talentovani, stvaraju remek dela
O rediteljima i da ne pričam…
Slično je i sa pozorištem, pisanjem
Sve je to mnogo realnije i uverljivije od same realnosti
Zato što realnost mora da se tumači
Dok je umetnost sažvakana realnost
Samim tim mnogo realnija od nje same
Vi kada gledate dobre glumce
Vi gledate kako oni to proživljaju
Apsolutno realno
Kao da im se stvarno to dešava
I dešava se, u njima
Da žive živote tih uloga, tih dana
Ili kada čitate dobre pisce, pesnike
Takođe sve to prožive i ožive
Da je to bolje od nasumičnih slika koje čovek primeti
Umetnost je skup, izbor najboljeg od najboljeg
Kao knjiga mudrosti
Kao izbor najboljih fotografija
Zato je umetnost realnija od same realnosti
I mnogo je lakše doći preko nje do istine
Nego svoditi na neka proizvoljna tumečanja
Umetnost zato i služi
Da nas upozna, približi…
Često čujem priču da su filmovi izmišljeni, književnost
Jeste izmišljeno
Ako se gleda tako
Ali da li i naši životi nisu izmišljeni
Zar ih mi ne izmišljamo svakoga dana
Govorimo da smo ovakvi, onakvi
Sve su to nekakvi scenariji
U nama i oko nas
Zato je glupo odbaciti filmove jer nisu realni
Tu pre svega mislim na one najbolje, umetničke
Od njih, i na njima, treba učiti o realnosti
Ko je duboko u umetnosti to jako dobro zna
Koliko je mala granica između doživljenog i proživljenog
Gotovo da je nema
Pritom dela ostaju
Tako da baš i ne važi ona priča –
Po istinitom događaju –
Svi su, manje više, istiniti
Osim SF i horora, koji nikada nisu bili moj žanr
Ni u životu
A ni na filmu
