Koliko me ne zanima novac shvatio sam po ko zna koji put
I po tome što sam u poslednjih desetak dana
Imao skoro isto toliko nastupa
I sve što sam zaradio stavljao sam u ranac
Niti sam brojao, niti sam ih pažljivo slagao
Niti još uvek znam koliko tamo ima
Već godinama živim tako
Imam tek toliko za ono osnovno i račune
Često ni za to
I sve što zaradim, nažalost, otplaćujem nekakve rate…
Ali nije u tome poenta teksta
Već u tom osećaju da ti je vlastita suština toliko van novca
I da imaš u tim granicama sebe da bukvalno bez mnogo čega možeš
Što jedino novcem može da se kupi
Isto tako je i sa automobilima, skupim večerama
Zapravo za bilo čim što je skupo, predstavlja luksuz
Veliki sam ljubitelj ukusne hrane, tople vode u bojleru, mnogih divnih stvari koje nam olakšavaju život
I zahvalan sam što postoje
Ali ne i luksuza
Luksuz otupljuje duh, stvaralaštvo, spoznaju
Toliko olakšava čoveku da mu, u stvari, otežava
Od njega pravi invalida
Slično je i sa brzinom
Samo onaj ko nauči da nigde ne žuri može stvarno da bude prisutan
Tamo gde jeste
Treba odbaciti sve što je suvišno jer postaješ rob toga
Potreba za perfekcijom je sve samo ne put do sebe i unutrašnje radosti
Zato što je savršenstvo iluzija
Treba težiti potpunosti i skladu
Isto tako je sa medijima
Apsolutno me ne zanima kada negde gostujem
Da li će to da se objavi, dođu novinari
Jedino što me zanima to je da zadovoljim prisutne
Da osete dušu, radost, dubinu
Ono važno, najvažnije
Dok traje nastup ni ne pomenem knjige, niti njihovu cenu
A kada prodajem kažem da da ko koliko može, ako može
To nije princip, odluka, moj način razmišljanja
Već dubinsko osećanje
To je neka vrsta unutrašnje hrane, samodovoljnosti, celine
Da se neprekidno napajaš iz unutrašnjih izvora
U ogromnoj meri van društvenih okvira
Uvek su mi priče o novcu bile dosadne
Kako zaraditi, kako dođi do njega, kako prodati, kako reklamirati
Nikada to nisam mogao da slušam, čitam o tome
Iako je danas novac postao religija
I sve ono što je Bog, postalo je novac
Vidimo u njemu energiju, slavimo ga, molimo se i ostalo
A on je samo papir koji olakšava život, ništa drugo
Papir koji nema nikakvu vrednost
Osim one koju mu mi dajemo
To se najbolje vidi u vremenima strašnih inflacija
Kada novcem ne može ništa da se kupi
I kada se vidi ko je u stanju da živi u mru sa sobom
Zadovoljan onim malim što ima
A ko pada u očaj
Često mi se žale ljudi kako su na nuli
Kako su na početku
A ja sam uvek na nuli i uvek sam na početku
I srećan sam zbog toga
Mene zanima jedna druga vrsta moći
Ona unutrašnja, snaga duha, srca, volje
Kada osećaš toliko sebe, ljude oko sebe
Da ti je novac samo nužnost, ništa drugo
Zaista, veruj mi na reč
