Nekad je najbolje ujutru ne uključiti telefon
Posle divnog mirnog jutra
Kreću da te zovu i nešto traže
Večito nekome nešto treba
Ili bi jednostavno da te čuju
Dok im je najčešće dosadno
Dovoljno je da se javiš na nekoliko brojeva
I već je podne
I već ti je preselo
Od svega što ti nesvesno ubace u glavu
Neko se seli, treba mu pomoć
Nekome je teško, treba mu uteha i olakšanje
Neko je u blizini, pa bi da svrati
Neko je doznao nešto, pa bi da mi kaže
A niko te ne pita kako je tebi
Iako te pita, ni ne čuje te šta mu kažeš
Zato nemam skajp, viber i ostalo
Zato sve češće gasim telefon
Samo da ne bih bio 24h na usluzi
Jer kada upadneš u tu zamku praznih priča
Teško se vraćaš sebi
I svom unutrašnjem miru
Koji si teškom mukom izgradio
Svako misli da je njemu najteže
A ne shvata još koliko je takvih
Svako misli da je vredan tvoje pažnje
Ako mu ne izađeš u susret
Gotovo
Kraj
Loš si čovek
Sebičan
Najteže je postaviti granicu
A ljudi su sve osetljiviji
Misle da ih namerno izbegavaš
Prekidaš kontakt sa njima
Da si neodgovoran i nezahvalan
Dok si ti, u stvari, željan sebe
Samoće
Svojih sati
Svog mira
Gde ćeš moći da radiš ono što najviše voliš
Ono što te najviše raduje
