Da sam se te noći ubio
Ne bi se desilo ništa
Ptice bi nastavile da pevaju svoju pesmu
Radnici u prvi jutarnji na posao
I sve tako u krug
Samo bih zavio neke drage ljude u crno
A to je poslednje što želim
Da sam se te noći ubio
Odjeknuo bih jače u mnogima
Svakome bih bio primer za nešto
A nekima i za podsmeh
Rekli bi – ipak nije izdržao
Svi bi nagađali moje razloge
A niko ih ne bi znao
Mada bi svi donekle bili u pravu
I svi i niko
Da sam preosetljiv
Da sam često izgubljen
Da mi teško pada mnogo šta
Da sam se te noći ubio
Njene cipele bi u početku
Mnogo češće posećivale moju večnu kuću
Nego sada moj stan
I shvatila bi koliko sam bio nesrećan
I da mi je značila mnogo više nego što misli
Ona, i mnoge druge One pre nje
Da sam se te noći ubio
Tek tada bi ljudi shvatili
Da nešto nije bilo u redu sa mnom
I da su mi bili potrebni
Ali bi nastavili po starom
Kao i posle svake druge smrti
Da sam se te noći ubio
Napravili bi od mene jedan mali kult
Oni koji ga i sada prave
Nazvali bi po meni nešto sitno
Samo što ja ništa o tome ne bih znao
I bilo bi mi svakako svejedno
Da sam se te noći ubio
Moja bol bi bila stvarnija
Moji razlozi ubedljiviji
Moje borbe bliže
A moja patnja nikada življa iako me nema
Ali se ne treba ubiti
Dovoljno je što znaš da možes
To je možda i najveći razlog za život
Gledati smrt direktno u oči
I nastaviti po starom
Još jedan dan, još jedan
Treba istrčati svoju stazu
Dokle izdržiš
Pa sta bude
Tako se pobedjuje smrt, životom
Tako se pobeđuje noć, novim danom
I ova što sledi
I svaka sledeća, posle
