Mnogo je onih koji su nas gazili u životu
Isuviše
Ali veličina čoveka se ne ogleda u tome
Da sve to pamti i vraća
Nego da ćutke istrpi i nastavi dalje
Mnogo je budala
Previše
Kojima je nemoguće dokazati bilo šta
Koliko god da znaš dijagnozu svakoga od njih
Kao i nesreću koja ih razdire
Tu ništa ne pomaže
Budala je budala
To je jednostanvo tako
I tu nema pomoći
Oduvek sam bio lepak za takve
Čopor uvek udara na pojedinca
I to zato što nije deo čopora
I što ne laje kada svi laju
Nego što peva svoju pesmu
Na svoj način
Kako zna i ume
I koliko god da bole udarci
Niski, najniži
I koliko god da podsećaju na stare rane
Tačno znaš da si na pravom putu
Čim je toliko onih koji te odvlače sa njega
I na kraju se taj čopor obavazno razbije
Kada naleti na jači
Ili kada se pojedu međusobno
Zato što ništa ne traje večno
Počnu da ti prilaze jedan po jedan
Izvinjavaju ti se, pravdaju
Kažu da su bili u zabludi
I mole te za oprost
A ti si još tada znao
Kada su ujedali sa svih strana
I grizli nemilosrdno
Da jedino što treba je da izdržiš
I da će ti vrlo brzo jesti iz ruku
Tako je sa životinjama koje te ne poznaju
Dok te ne upoznaju
A tako je nažalost i sa ljudima
Kada ne probude na vreme
Ljudsko u sebi
Kao i svest da prepoznaju ono pravo
Nego dozvole niskim strastima
Da ih vode i zavode
Srećom uvek postoji ono sutra
