spot_img

Stefan Simić: ***

Stefan Simić

Gledam devojku koja sedi preko puta mene
Ne znam šta da očekujem
U vezi smo nekoliko dana
Svaki početak je dobar i naš je
Posle koliko će da krenu sva ona mučenja
Ko će prvi da oseti da to nije to
Ko će prvi da slaže i legne sa drugim
Ko će prvi poželeti da pobegne

Slušam je dok mi nešto priča
Lice božanstveno kao i glas
A ko zna šta se u njoj sve krije
Kakve sve muke i nemiri
Kakvi sve momci i promašaji
Koje neće da pomene na samom početku

Sve je poput filma
U kome pravi zaplet i radnja tek kasnije počinju

Dok se ljubimo i mazimo sve je lepo
Ali plaši me ono što ide posle

Isuviše su me druge bolele i koštale
Da bih tek tako verovao i olako se prepuštao
A moram da verujem

Isuviše su me druge gazile i pregazile
Da bih se tako otvorao i dao
A moram da se dajem

Isuviše svega a na kraju ničega
Samo premalo ljubavi i prave nežnosti

Gledam njeno milo i drago lice
I prolaze mi mislima sve druge žene
Vatrene, otrovne, lude, besne, ljubomorne
I pitam se samo kada će to i u ovoj da proradi
Sve ono što sam gledao predhodnih godina
Sve ono što ide nakon početnih smeškanja i ugađanja

Srce bi da voli ali glava zna kroz šta je sve prošla
Duša bi da miluje ali emocije znaju šta znači bol
Telo bi da grli ali suze znaju kada im nema kraja

Gledam je a ona me pita zašto je tako zamišljeno posmatram
Uživam u tvojoj lepoti, šta drugo da joj kažem
Uživam i nadam se da neću da upoznam njenu drugu stranu

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.