Nisu najteži rastanci kada odlaziš negde na put
A svi te prate, plaču za tobom
To su najlepši rastanci
Najteži su oni kada te ne prati niko
Kada stojiš sam na peronu i gledaš suze, mahanja, zagrljaje
Nekih drugih, tebi nepoznatih ljudi
A tebi nema ko ni da maše ni da te zagrli
Niko tvoj, ništa što te podseća na tebe
Gledaš ljubavne parove, decu, roditelje, familije
I tvoja očajnička samoća koja stoji naspram toga
Putovao sam puno
Koga sve nisam ostavljao
I ko me sve nije ostavljao
Ali najteži su oni rastanci kada odlaziš od onih kojima pripadaš
I kada se ne sete da te isprate
Ni da ti požele srećan put
Kada osetiš tu hladnoću u trenucima
Kada ti nečije prisustvo najviše znači
Izgubiš potrebu da se ikada više vratiš
Ako ih ne boli to što neće dugo da te vide
Zašto bi ih tvoj novi dolazak radovao?
Čovek tek na rastancima vidi
koliko je negde stvarno dobrodošao
