Da sam slikar, a nisam,
i da treba da naslikam savremenu ženu, radio bih tvoj portret.
Ne znam da li si toga svesna,
ali u tvom liku vidim sve žene sveta.
Zamišljao sam te i malu, i veliku, i kao staricu, i kao kraljicu, na dvoru,
i kao vešticu koju spaljuju na lomači zbog lepote i slobode.
Pratim tvoj život već godinama,
a da ti to i ne znaš.
Drugi muškarci imaju svoje glumice, pevačice,
a meni je najveća inspiracija jedna pomalo nesigurna studentkinja
koja još uvek nije odustala od velikih snova i velike sebe u njima.
Sve ono što postavljaš na internetu
savršena je inspiracija za jednog nesavršenog mene.
Kakve si sve samo misli u stanju da probudiš.
Radosne, setne, bludne, ljubomorne, zavodničke, muške.
Tačno znam kada si srećna,
i kada si načisto sa sobom.
A znam i kada isplivaš iz mirne luke,
i zagubiš se u svojim ličnim bespućima.
Zaljubljen sam u tebe.
Ti to znaš.
I ne samo ti.
Ali nisam jedini koji je zaljubljen u tebe.
I ti si.
Tvoja samozaljubljenost mi je najveća konkurencija.
Sazidala si takav zid
Da svi pre, ili kasnije, odustanu i odu.
Izgube se u tvojim odbijanjima i neodlučnostima.
Plašiš se vezivanja, ljubavi, života, svega.
Plašiš se da se daješ i otvoriš.
Plašiš se da te neko ne povredi i ode,
ili odvuče od tvojih nadanja koja te još uvek drže.
Ti si za mnoge tako obična,
ali meni je tvoja običnost šifra za sve druge žene.
Kada pišem o tebi kao da pišem o čitavom svetu.
Sve tvoje je tako univerzalno, samo tvoje, a svačije.
Ti si Ana Karenjina našeg doba, a ja Vronski, naravno.
Pratim te od tvoje sedamnaeste, tvoje ljubavi, punoletstva, fakultete,
sve ono što si davala javnosti na uvid.
Znaš i sama da znam da vidim između redova,
i da osetim ono što vešto skrivaš.
Nije život fotografija sa interneta.
Nema se uvek vremena da se namešta i traži
odgovarajuća poza i ugao koji zavodi.
Nije život savršeni osmeh,
sve je premijera, svaki susret, pogled.
A ti toga kao da još uvek nisi svesna ušuškana u svojoj uspavanosti.
I na kraju, priznajem da malo toga znam o tebi,
možda sam i sve umislio.
Znam samo da me već godinama nešto već vuče
U tvoj život i tvoje zagrljaje,
a ti ih tako vešto odbijaš.
Znam da ti nisam jedini.
Znam da i ti znaš da mi nisi jedina.
Samo ne znam još koliko će ovo moje sa tobom da traje,
dok se ne pojavi neka druga.
A neka druga se uvek pojavi,
kada ona prva, prava,
ne želi,
nego okleva i odlaže.
Kao što odlaže život.
