Dugo nećeš znati šta predstavljaš u mom životu
Koliko si često bila tu
Mislićeš da sam samo jedan od mnogih
I da si ti meni samo jedna od mnogih
Pratiću kako ćeš nežno i otmeno da stariš
Da menjaš stilove
Poslove
Ljubavi
I neću ti ostavljati nikakve znake
Moći ćeš samo da me osetiš
Da pretpostavljaš
Nastaviću da prolazim pored tvoje zgrade
Nećeš ni znati koliko sam ti puta bio blizu
Gledaću tvoje fotografije na internetu
Čuvaću samo one na kojima si ti
Tvoja umetnost fotografisanja me nikada nije zanimala
Sačekaću da ti se dogode sve one najlepše stvari
A i one druge, o kojima ćeš da ćutiš
Sačekaću da ti se dogodi čitava jedna mladost
A i sve ono što ide posle
Sačekaću da probaš sve one muškarce koji ti se nude
Da završiš sa knjigama koje si započela
Da ostvariš ambicije na kojima si toliko radila
Sačekaću da se suočiš sa sobom kao žena, majka
Iako već sada znam da će u dubini duše
Uvek nešto da ti fali
I tek tada ćemo, kada sve to prođe
Imati onu šetnju koju smo toliko dogovarali
Onu jednu izmaštanu koja nam se nikada nije desila
I onu buduću, pravu, kada ćemo reći sve ono što nismo
Ti ćeš tada biti žena
Nečija žena
Ili ničija?
A ja ću sačekati jednu drugačiju tebe
Možda ne lepšu
Možda ne srećniju
Možda ne ni bolju
Ali svakako jednu zreliju tebe
Koja neće tek tako olako preći preko ove pesme
A ni preko ovog života koji ti je upravo piše
Tek tada
Zato što je sada, bojim se, prerano
