spot_img

Stefan Simić: ***

Stefan Simić

Kada imaš prilike da je voliš – voli je.
Možda nikada više nećeš dobiti šansu.
Mislićeš da trenutak nije idealan?
Ali zar ima idealnijeg trenutka nego dok je voliš?

Kada imaš prilike da spavaš sa njom – spavaj.
Idi do kraja, slobodno, tako je najbolje i za nju, i za tebe.
Možda je nikada više nećeš imati
Mislićeš da nisu stvoreni svi uslovi?
Ako tako misliš, onda se takvi uslovi nikada neće stvoriti.

Kada ti se nakon toliko godina dogodi da je imaš –
Ne propusti priliku, nikako.
Možda će ti već sutra biti najdalja na svetu,
I neće te imati čega da se sećate…
I svi putevi koji su vodili do vas će se mimoići…
I sve želje koje ste osećali, sagoreće.
I sve one ljubavi koje ste izjavljivali jedno drugom
postaće tuđe.

Ona će posatiti, ili ostati tuđa.

Tako sam je i ja imao te noći, nikada više moju nego ikada do tada.
I čekao sam, i ona je čekala.

Pribijeni jedno uz drugo u nekom dalekom gradu, u nekom nepoznatom krevetu, u nekom nepoznatom stanu.

Znao sam da je moja, samo moja, i ničija više.
Znala je da je moja, samo moja, i ničija više.

Znao sam da mogu da joj pružim više nego bilo ko drugi na svetu.
Znala je da može da mi pruži više nego bilo koja druga na svetu.

Znao sam da me napokon želi, napokon, nakon svih ovih godina.
I ništa, prokleto ništa.

Zbog straha, zbog gluposti, zbog prošlosti, zbog budućnosti, zbog drugih.
Zbog prokletog obzira prema nekome ko duboko u sebi želi to isto.

A delovalo je sve tako lako, jednostavno, a sada kao da čitav ambis stoji između nas.

Ne mogu da je volim, a volim je…
Ne mogu da je imam, a želim je…

Ne mogu da joj se dajem, a dao bih joj sve, bez ikakvog razmišljanja.

Kada imaš prilike da odeš sa njom do kraja – idi do kraja.
Kada imaš prilike da je voliš u potpunosti – voli je.
Možda ćeš misliti da nisu stvoreni uslovi za to?
Ali ljubav ih ne traži, ljubav voli do kraja,
bez izuzetka, bez suvišnih pitanja.

Ljubav se oseća, a mi smo to osetili te noći.

Zapamti to dobro, i nećeš napraviti istu grešku
Koja će da te progoni do kraja života.
Dok te ima.

Zato što je nisi imao, a mogao si.
Zato što nisi započeo nešto, nešto što bi dalo nov smisao svemu.
Zauvek, a i mnogo duže od toga…

Spasila bi te.
Spasio bi je.

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.