Sreo sam dosta agresivnih žena u životu koje su u stanju da te nagaze na prvu, bez pardona. U razgovoru sa tobom projektuju sve muškarce koji su ih povređivali i nesvesno te stavljaju na to mesto.
Ako su svi muškarci isti, onda si i ti kao svi muškarci.
Ne prođe ni minut a već počinje borba.
Napad – odbrana, napad – odbrana, napad – odbrana.
Šta god da kažeš ona se unapred ne slaže sa tobom.
I da se slaže – izokrenuće.
Ona ima konstruisanu sliku o nekome, čim ga ugleda, nevažno što njena unutrašnja slika može da bude potpuno pogrešna.
Ne zna ništa o tebi zna samo da joj treba potvrda i ne bira sredstva.
Zato žene, generalno, ne vole pasivne muškarce jer ih podsećaju na njihovu unutrašnju hladnoću.
Ako su takmičarski nastrojene mnogo im više odgovora rival u vezi nego neko ko se sa svim slaže i popušta.
Ako ne vide izazov sa nekim ne vide ni sebe sa njim…
Treba shvatiti tu muško – žensku dinamiku koja je sve samo ne sukob mišljenja. Radi se o nečemu dubljem.
Tu nema dobronamernosti i naivnosti, kako god da se postaviš dobiješ kontru.
Ako si slab i ne znaš da se postaviš poješće te u roku od nekoliko minuta.
Neretko koriste i psovke, uvrede, gađaju tamo gde si najslabiji samo da provere koliko možeš da izdržiš.
Čim kloneš duhom trijumfalni osmeh je neizbežan.
Pojedine žene znaju da vole rušeći nešto.
Potrebna im je potvrda snage i dominacije.
Ako padneš pod njihov uticaj – gotov si.
Vrte te oko malog prsta a ako odoliš sve više počinješ da im se sviđaš iako će da te ubeđuje u suprotno.
Žena nesvesno kastrira muškarca u svojoj glavi.
A kastrirani muškarac prestaje za nju da bude muškarac…
Žena, najčešće, ne zna šta hoće ali bar zna šta neće i kroz to odbijanje i prihvatanje krije se njena suština.
Zato je jedno borba dva ega a drugo duševni spoj.
Jedno je rat, drugo je spajanje.
Jedno je mržnja u čijoj se dramatičnosti osećaju iskrice ljubavi, drugo je dublji emocionalni spoj u kome se brine da se ne povredi onaj drugi.
