Otac me je kada sam bio mali ponekad zvao “pile”
Preko petnaest godina me nije tako nazvao
Reče mi “pile” pre neki dan, doduše preko telefona
Da je bilo neprijatno i meni i njemu
Ne govore tako muškarci
Ali očigledno mu fali sin, kao što meni fali otac
Mislim da sam bio mnogo bolji sin nego što je on bio otac
Ali se još nisam oprobao u ulozi oca, tako da nemam prava da sudim
Ali to “pile”
I obradovalo me je, i zabolelo
Više postidelo
Ta nenadana bliskost na koju nisam navikao od njega
Pravio sam se da nisam čuo
Odmah sam promenio temu
Kao preintimni kompliment na koji nisam bio spreman…
Teško je pričati normalno sa nekim ko te toliko puta povredio
Najčešće bez razloga
Sve čekaš kada će ponovo…
Ali to “pile” je dobar znak
Znači da sam probudio nešto u njemu
Ponovo je u meni video nešto blisko, nežno, svoje
Kome treba podrška
Kome treba otac
Možda zato što sam mu se otvorio
I on meni
A to je jedini način da dopreš do nekoga
I budete dobri
Ma koliko godina ćutanja da vas dele
Nekako znaš da misli na tebe
I da je tu
Kada sam bio klinac, i imao sedam – osam godina
Bili smo porodično na nekom jezeru
U jednom trenutku sam iznenada počeo da se davim
Plitka voda je odjednom postala duboka
Da me nije pratio pogledom sve vreme
Ko zna šta bi bilo
Bio je tu
Spasio me je
Jednom sam se tukao sa nekim budalama
Sam, kako to već ide
Došao je da me brani
Bio je tu
Spasio me je
Ako ni zbog čega drugog
Onda zbog toga
Mnogo šta treba da mu oprostim
A i zbog onog “pile”, od pre neki dan
Što znači da mu je stalo
Koliko god da se predstavlja tvrd, hladan
U njemu živi još mnogo šta od Čoveka
Što se u mnogima izgubilo
U njemu nije
I na to sam ponosan