spot_img

Stefan Simić: ***

Često ljudi izjednačuju seksualnu privlačnost s ljubavlju
I misle da ako nema više jake strasti nema ni ljubavi
Ne mora da znači

Za njih se do ljubavi dolazi isključivo preko strasti
I čim nema strasti, znači da nije to to

Otuda se toliko sumnja u ljubav zato što se sumnja u strast
I svašta se radi i pokušava da bi se ta strast održala
Da ne bi slučajno fokus prešao na nekog drugog

Mnogi parovi se ne opterećuju time, važno im je da se vole, poštuju, traju
A strast kada se desi, desi se, ne može uvek i svuda, svaki dan

Njima strast nije na prvom mestu, već odnos
Koji se ne dešava samo u krevetu već i na stotine drugih mesta i načina

Najkraće traju veze u kojima je strast jednako ljubav
A često je u pitanju zaljubljenost, trenutna ponešenost
Koja se ne pretvara u odnos na duže staze

Ima, nekad, i jake strasti, bez ljubavi
Kada se dve osobe nikako ne podnose, osim u krevetu
I u svemu su suprotni
Osim u jednom, opsesivno žele jedno drugo
Da im je u krevetu nikad bolje, osećaju se oslobođeno
Ali, ovako, ne mogu jedno sa drugim

Da li je to ljubav, nije

Zato što strast nije uvek ljubav

Da bi bila ljubav mora da se oseti nešto više
I da se probudi stvarna potreba da se bude sa nekim
I da se bude uz tog nekog

Ljubav je iznad strasti jer strast brže prolazi od ljubavi
Naravno, brže se i budi

Mnogi parovi ne uživaju jedno u drugom, kao nekad
Ali to ih ne sprečava da se vole
I da traju zajedno

Strast je divna, predivna
Ali neretko nakon nje ostaje samo praznina
I pitanje – dobro, i šta sad

Dokle ovako

Ljubav, prava, ne postavlja to pitanje
Ona se živi
Ona je više stvar srca
I budi i pokreće ono najlepše

Najuzvišenija je strast u ljubavi
Tada se drugačije ljubi, miluje, oseća
Kada dvoje, na trenutke, stvarno postaju jedno

Sve, do tada, je samo seks
Ali ovo je vođenje ljubavi, prepuštanje
I to se prosto oseti
Apsolutna prisutnost i jednog i drugog

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.