Setih se nekih laganih godina
Detinjstvo, znaš ono
Kada još uvek za sve imaš vremena
Svi su ti živi, i kao da će zauvek biti tako
Gledaš opušteno, i uživljeno, utakmicu, film ili kroz prozor
A vreme kao da stoji
I život kao da te čeka, za koji imaš kartu za najbolji red
I znaš da ćeš za sve stići
Još te nisu traumirali
Još te nisu uzeli pod svoje
Duša ti je čista
Kao i svako osećanje…
Ne tiču te se problemi u državi
Sve su svađe nekako tuđe
Ima ko da brine o tebi
Ima ko da te voli, pokrije noću, spremi hranu, gurne novac u džep
A ti da samo kažeš hvala, ni da se postidiš
Sve je nekako veliko, obećavajuće
Da još nisi stigao ni da se razočaraš, ni naljutiš
I kada ti se to desi, brzo zaboraviš i nastavljaš dalje
Onda kreće odrastanje
I polako uviđaš da mnogo šta više neće da te čeka
Što više vidiš, kao da ti više smeta
Da ti nije jasno kako sve to nisi naslutio ranije
Ni da se ljudi toliko pretvaraju
I da je malo šta kakvim se predstavlja
Ljudi se mnogo lakše uvrede, ostavljaju
Život se pretvara u obavezu, očekivanje
I često nemaš gde da pobegneš
Još uvek si mlad, tako se osećaš
Ali to nije ona prva mladost kada ti je sve bilo dozvoljeno
Uz osmeh
Stalno ti odzvanja – nisi više dete –
Pitaš se gde su nestali svi oni divni ljudi
Sa dobrim namerama
Koji su ti išli u susret
I koji su uživali u tvojoj igri
Kao da ti više ne daju da se igraš
I budeš ono što si oduvek bio
Slobodan
Beskrajno slobodan
Kao detinjstvo
Kome niko ne može ništa
Nijedan kalup, nijedna zabrana
Ne sviđa ti se svet u kome se sve češće budiš
Koji te čeka
Sreće te sve stariji lik u ogledalu
A ti bi da budeš mlađi
Ne toliko u svojim očima
Koliko u očima drugih
Koji ti to ne daju
Očekujući mnogo šta od tebe
Što ni oni sami nisu ostvarili
Da mi je samo još jednom
Da prošetam svim onim ulicama detinjstva
Pored onih ljudi kojih više nema
Preplavljen tim osećajima
Ništa više neću
Ništa više ne tražim
Samo to
I taj osećaj lakoće
Kada je sve moguće
