Zamisli da u našoj vezi oboje vodimo dnevnike naše ljubavi.
Ti pišeš o zajedničkim danima, usponima i padovima. I ja isto.
Na kraju, kroz nekoliko godina, nevažno gde smo, i sa kim, nađemo se i čitamo to jedno drugom.
Tek tada bismo videli koliko smo slični, a koliko se razlikujemo.
Tek tada bismo znali koliko je sve bilo pravo i iskreno.
Da zapišemo, prvo, utiske kada smo se sreli. Tvoja smeškanja i moja nesnalaženja da ti kažem ono što osećam.
Zatim sva ona očekivanja, odmeravanja, dokazivanja, šetnje.
Prvi poljubac, dodiri, i kako to već ide.
Mogla bi da nastane jedna sasvim pristojna knjiga. Pod uslovom da pišeš samo o pristojnim stvarima koje smo radili.
Ja hoću, obećavam.
Recimo, prvi zajednički vikend, gledanje filmova, misli o raskidu, otkrivanje mana onog drugog, strah da me ne ostaviš, upoznavanje tvojih i mojih.
Tvojih posebno, pošto nisam baš siguran da sam omiljeni lik u tvojoj familiji.
Šta bi sve tu moglo da se kaže i prećuti.
Samo budi iskrena, molim te.
Možda bih te tek kroz tvoj dnevnik upoznao, i saznao do čega ti je stvarno stalo.
I na kraju da to objavimo, pod pseudonimima – UPOREDNI DNEVNIK JEDNOG NJEGA, I JEDNE NJE.
Zanimljiv naslov, znam.
A zanimljiva si i ti, sve više.
Jesi, majke mi.
Zato bih i da pišem o tebi, svaki dan, o svemu, da mi ništa ne promakne.
Sećaš se, recimo, kada si prvi put prespavala kod mene. Od te večeri bih posebno da vidim stranice tvog dnevnika. Šta li ti je sve prošlo mislima.
Sklopili smo dogovor da se ne dodirujemo te noći, samo da se gledamo.
I gledali smo se, naravno, dok ti nisi prešla na moju stranu kreveta, a i života.
Posle nisam mogao da te isteram ni iz jednog, ni iz drugog.
Ali ne žalim se.
Možda bi naša zajednička knjiga bila pravi hit. Samo ne znam koliko ćeš ti biti iskrena.
Ljudi ne vole da čitaju samo lepo, vole i onu drugu stranu.
Treba im sve dati. Sve.
Sve osim tebe.
Ti si, ipak, nešto sasvim moje. Drugačije. Pravo.
Zato je najbolje da taj dnevnik vodimo samo u nama samima, i da uspomenama i sećanjima ispisujemo najlepše stranice.
Ne treba sve reći i beležiti.
Nisu reči sposobne da objasne sve ono što osećamo.
A očigledno nisam ni ja, znam samo da…
…mi se sviđaš.
