Svi se spremaju da dočekaju ponoć i Novu godinu, gde će, kako će
A ja ni sa starom ne znam šta ću
Pamtim i bolje godine
A i boljeg sebe u njima
Pamtim i nju sa mnom
Zaljubljenu i zaigranu
I sve ono što smo započeli zajedno…
A sada živimo sa drugima
U novogodišnjoj noći
Nedostajaće toliko toga
Draga lica, neka davna utočišta i ulice
Setiću se i naše ljubavi, nje
Davne, daleke
Kojoj sam toliko puta u ponoć
Prvoj
Poželeo ono najlepše
Ne znam gde i pored koga će da je čeka
Možda sama, zaboravljena od svih
Možda u nečijem zagrljaju
Nije više važno
Važno je da smo tolike godine dočekali zajedno
Samo nas, eto, nismo
Opet će neko da se napije
Opet će neko da bude namršten i da kvari veče
Opet će neko da pretera sa slavljem i tera po svom
Opet će neko…
Opet će…
Opet…
Još hiljadu puta
Samo što ovoga puta nje neće biti
Ni njene novogodišnje haljine i onog osmeha
Kao ni milion želja
I onaj osećaj da smo jedno
Zauvek
I da možemo sve
A mogli smo…
U novogodišnjoj noći svako će želeti nešto
Ili nekoga
Bolji posao, platu
Ili već nešto za čim čezne
Samo ću se ja, izgleda
Prisećati godina kada mi realno nije falilo ništa
Možda mi, iskreno, ne fali ništa ni danas
Ništa osim nje
Ili bar jedne takve
Pored koje oseća da mogu sve
Posebno u noći kada je zabranjeno da budeš tužan
Posebno u noći kada je zabranjeno da budeš sam‚‚
