Svako se zaklinje nekome, u nešto, majci ili u majku, Bogu ili u Boga ili već u nešto što smatra svetim
A ja sam se, poodavno zakleo sebi, da ću sve svoje snage da uložim u ljudsku borbu, za ljudsko
Pa i po cenu životu
Slaviću sve ono što je ljudsko, što čoveku i čovečanstvu donosi dobit, boljitak
Što slavi lepotu, radost, iskrenost, čestitost, istinu
A za mene je istina emocionalna sloboda i sloboda društva, da možeš da živiš, voliš, radiš
Za koju čovek mora da se bori i izbori a ne da se letargično prepusti
Bez težnje ka humanom društvu nema ni humanog čoveka
Kada kažem humano mislim na solidarno, ljudsko, životno
Što manje kapitalizma što više zajedničkiih prostora i zajedničkog dobra
Gde će čovek moći da afirmiše svoj potencijal zajedno sa drugima
A ne na štetu drugih
Tu nema foliranja ili imaš jasne principe i stavove, koje postaviš ispred sebe
Ili se večito u stavu skrivanja i odbrane
Ili radiš za dobrobit svih ili manipulišeš
Zato mi je mnogo lakše da budem hrabar, po cenu i da stradam, nego da večito ćutim o onome što treba naglas da se govori
Da poveže, ujedini, probudi ono najbolje
Kada imaš put dobra pred sobom, kada ga osvestiš
Imaš jednu jasnu utabanu stazu kojom koračaš
I tačno znaš ko su ti prijatelji a ko se folira
Tačno znaš ko bi pošao za tobom, stao uz tebe a ko bi prvi odustao
To je životna misija, nema nazad
I ko tako živi, razmišlja, postoji, zna o čemu pričam
To je najlepši mogući put
I iskreno se nadam da ga nikada neću izdati
