spot_img

Stefan Simić: ***

Ima brakova u koje se ulazi zbog ljubavi
A ostaje se zbog dece
Ono oduševljenje sa početka pretvara se u netrpeljvost i izbegavanje
Da od ljubavi ostaje samo interes i moranje

Više se prećutkuje nego što se govori
Pred drugima se održava idilična slika
Dok među partnerima vlada više poslovni nego ljubavni odnos

Oboje prolaze kroz razne faze i krize
O kojima jedva i da se govori

Oseća se da nešto nije u redu ali je teško prekinuti
Uključeno je tu mnogo šta
Posebno onaj kaj krik nemoći koji nema ko da čuje

Najviše se ćuti pored osobe sa kojom se najviše razgovaralo
Nezadovoljstvo se gomila
Najradije bi da se beži ali gde, kome
Mnogo šta se folira, prećutkuje
Posebno želje, strasti, motivi

Da, do juče, dva ljubavnika postaju dva stranca
Dve zaraćene strane
Koje su potrošile sve ono na čemu su gradile odnos

Kako dalje, gde
Kada sve drugo deluje bolje od toga što se ima
Čak i samoća

Kako prevariti potrošene emocije
Kako vratiti vezu na početak
Kako obnoviti stara verovanja
Kako, kada ni telo, ni duša, ni srce više ne veruju

Nedostaje novi vazduh
Novi ljudi, novi zanos
A sve se vrti na toliko puta ponovljenu rutinu
I potrebu da se sve predstavi u najboljem radu

A nije
Došlo je do kraja
Samo što je to tako teško priznati
Reći glasno
Svetu, porodici, deci, njoj, njemu

Zato se ostaje, zato se ćuti i trpi
Zato se gleda u televizor, u jednu tačku, u knjigu
Bilo gde, samo ne u osobu koja je do juče bila sve na svetu

Nedostaju nove iluzije koje bi održale vezu
Kao da se sve potrošilo
Ili samo bi da se ode, daleko
U novo, u samoću, bilo gde
Samo ne tu
Samo nikako ne tu

Ali kako sa svetom ili sa njim
Kako
Kada je sve predstavljeno divno i predivno
Skladno
Kako reći, kako priznati
Kako

Zato se ćuti, zato se trpi
Zato se folira
A bol se skuplja
Porazi se ređaju
A ono u grudima sve jače i jače boli

Do nedavno, ujede tek ponekad
A od skoro je non stop tu

Kako reći, kako priznat

Mnogo toga je uključeno u igru
Zato se ostaje
Iako se sve vreme odlazi
A nikako da se stvarno ode

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.